[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Stanje ljudskih prava na Kosovu
Bedžet Šalja je izvršni direktor Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda

Bedžet Šalja
Ustavni okvir za privremenu samoupravu garantuje ljudska prava i slobode svim građanima Kosova. On takođe obavezuje privremene institucije samouprave da poštuju i obezbede poštovanje svih međunarodnih normi koje se tiču osnovnih ljudskih prava, uključujući i one koje su sadržane u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Međunarodnoj konvenciji o ljudskim pravima, Međunarodnoj konvenciji o građanskim i političkim pravima, Konvenciji o pravima deteta, Povelji o uklanjanju svih oblika diskriminacije, Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima, kao i o Okvirnoj konvenciji o nacionalnim manjinama Saveta Evrope. Svi ovi dokumenti stvaraju osnovu da sve etničke zajednice mogu slobodno da upražnjavaju svoja prava.

Zakoni koje je usvojila Skupština Kosova su potpuno u skladu sa međunarodnim standardima koji se tiču ljudskih prava i stvaraju zakonsku osnovu za njihovu odbranu i unapređenje.

Vlada je formirala posebne grupe za unapređenje ljudskih prava. Pripremanje nekoliko strategija za unapređenje ljudskih prava je takođe u toku. Usvajanje Zakona o sprečavanju diskriminacije i Zakona o jednakosti polova -- zajedno sa mehanizmima koji građanima pružaju zaštitu od diskriminacije i osiguravaju jednakost polova - predstavlja najveće dostignuće u oblasti ljudskih prava na Kosovu.

Zakonski mehanizmi na Kosovu su u skladu sa međunarodnim standardima, ali je situacija na terenu daleko od prihvatljive. Mada težina kršenja ljudskih prava opada, njihovo flagrantno kršenje i dalje postoji. Neefikasnost sudova, kao i neefikasnost u drugim segmentima pravosudnog sistema dodatno otežava ovaj problem.

Ustavni okvir sadrži priličan broj međunarodnih i regionalnih mehanizama za zaštitu svih etničkih grupa. Kako se navodi u Poglavlju 7, zajednice i njihovi pripadnici uživaju širok spektar kolektivnih prava, u skladu sa odredbama dokumenata koje su usvojile Evropska unija i Ujedinjene nacije. U ta prava spada slobodna upotreba jezika u sudovima i u javnom životu uopšte, pravo na uspostavljanje i rad medija na jezicima manjina, pravo na informisanje na maternjem jeziku, pravo na uspostavljanje obrazovnih institucija, pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, kao i pravo na razvijanje sopstvene kulture. Zajednicama je takođe zagarantovano poštovanje njihovih običaja, zaštita kulturnih ustanova i spomenika, kao i sloboda vere i slobodan rad verskih institucija. Poglavlje 4 omogućava da predstavnici manjina budu predstavljeni u elektronskim medijima na Kosovu i izvan Kosova, slobodno isticanje (kulturnih) simbola, i slobodno uspostavljanje veza sa grupama koje su od interesa za manjinske zajednice. Ono takođe garantuje i slobodno učestvovanje u radu lokalnih, regionalnih i međunarodnih nevladinih organizacija, kao i ravnopravno zapošljavanje u zdravstvenim ustanovama.

Pa ipak, kretanje pripadnika manjina -- posebno pripadnika srpske manjinske zajednice -- i dalje nije dovoljno slobodno i bezbedno i tu postoje ozbiljni problemi. Događaji iz marta 2004. godine jasno pokazuju s kakvim se opasnostima suočava ova zajednica. Od tada, međutim, njihovo kretanje je postalo slobodnije i situacija u tom pogledu se i dalje poboljšava.

Uprkos činjenici da se pripadnici srpske etničke zajednice slobodno kreću u mnogim delovima Kosova, oni još ne uživaju zadovoljavajući stepen slobode. Pripadnici drugih etničkih zajednica više nemaju problem sa slobodom kretanja.

Pozitivni trendovi na Kosovu i poboljšanje međuetničkih odnosa u nekim delovima Kosova omogućili su povratak zajednica koje su napustile Kosovo odmah po odlasku srpskih snaga bezbednosti u junu 1999. Pripadnicima tih zajednica je i dalje uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu , obrazovanje, i ostale javne službe.

U nekim delovima Kosova pripadnici srpske zajednice, uz podršku Beograda, stvorili su paralelne institucije. To onemogućava integraciju Srba u kosovsko društvo. U isto vreme, kosovske institucije nisu našle način da garantuju prava drugim zajednicama, naročito romskoj zajednici, koja se nalazi u vrlo teškom položaju.

Mada stepen etnički motivisanog nasilja opada, pripadnici manjina nastavljaju da žive u strahu i nesigurnosti. Teško ekonomsko stanje na Kosovu i visoka stopa nezaposlenosti pogađaju jednako i Albance i pripadnike manjina. Ali, odsustvo opšte strategije za borbu protiv nezaposlenosti posebno pogađa manjinske grupe.

Pristup ustanovama pravosuđa predstavlja i dalje veliki problem za manjine. Nemogućnost da budu fizički prisutni u sudovima gde bi mogli da izlože svoje specifične probleme i dalje predstavlja komplikovano i delikatno pitanje.

Jedan od najtežih oblika kršenja manjinskih prava odnosi se na imovinska prava. Problem koji je nastao krajem rata na Kosovu - nezakonita uzurpacija zemlje - i dalje postoji. To se odnosi i na sve druge vidove manjinskih prava.



Reakcije | Broj reakcija: 1
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.