[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
U demokratiji se ne mogu koristiti prava bez učešća i nema kompetencija bez njihovog korišćenja
Piše: Iljber Hisa (Ylber Hysa), poslanik u Skupštini Kosova iz političke partije “Ora”

Iljber Hisa
Proteklo je mnogo vremena od kada je Milošević naljućenim Srbima u Kosovu Polju rekao: »niko ne sme da vas bije”. Otkad su Srbi Kosova, s razlogom ili bez njega, nezadovoljni mnogo čime počeli da izražavaju svoj revolt, od vremena Komiteta do jogurt revolucija, situacija se na Kosovu drastično izmenila. U ovom teškom i složenom trenutku ispaštali su svi, – više desetina hiljada Albanaca je poubijano, više od 120 hiljada njihovih kuća je razrušeno, više desetina hiljada žena je silovano, a mnogo je i nestalih osoba na obe strane. Hiljadu devetstotina devedset i deveta godina za sve one koji imaju osecaj realnosti predstavljala je preokret u pogledu prelaska na jedno drugo vreme. Bez obzira na to koliko je ko sebe smatrao pobednikom u ovom procesu, jedno je bez dvoumljenja, sigurno:kosovski Srbi nisu bili pobednici, imajući u vidu njihove predračune i aspiracije.

Koliko god se ova istina, izrečena na iskren i brutalan način, može pogrešno shvatiti, moram njome započeti ovo moje pisanje. To činim ne samo da bih konstatovao jednu gorku istinu, ili da bih izrazio pakost, već prosto da bih došao do jedne druge, neizrečene istine: kosovski Srbi su oni koji u novijoj istoriji Kosova nikada nisu stigli da izgrade svoj autentični glas, koji bi mogao da brani njihove interese. I više od toga, kosovski Srbi su služili kao demografska infrastruktura za vođenje kolonijalističke politike Beograda, koja se loše završila po sve.

Ako bi ova priča imala smisao na osnovu izraza “naučene lekcije”, onda smatram, da bi bilo kakav razgovor u vezi sa budućnošću Srba na Kosovu i njihovom učešću u društvenom a naročito političkom životu trebalo oslanjati se na ovu konstataciju. Čini mi se da je došlo vreme kada kosovski Srbi treba da misle dublje, pre nego što donesu bilo kakvu olluku u vezi sa ovim pitanjima. Oni su sada već sagledali prošlost i mogu da sude o tome šta im je ona donela. Oni mogu takođe da razmišljaju o tome šta mogu da urade sada, u ovo vreme, koje, shvatam, nije lako za njih, i da počnu, ne od analize šta im je donela prošlost koja je iza nas, već posebno o tome šta mogu da čine sada, da budu deo Kosova, kako mogu biti tu i kako se može čuti njihov jasan glas i kako se mogu odbraniti njihovi interesi, kako kolektiviteta i oni građanski.

Ne želeći da budem arogantan i da dajem sebi za pravo da delim savete «odozgo», želeo bih da kažem da se u demokratiji ne mogu koristiti prava bez učešća i nema kompetencija bez njihovog korišćenja. Ono što je na Kosovu izgrađeno posle rata na osnovu pozitivne diskriminacije, ili kako neki žele da je nazivaju «pozitivna akcija», po kojoj neko može imati veće predstavljanje u upravljačkim, zakonodavnim i izvršnim institucijama i da ima određena prava u odbrani identiteta i određenih prava zajednice, iako sada može da izgleda malo zbog mnogobrojnih problema, ne verujem da je to nešto loše što treba odbaciti kao koncept. .Znam da postojeći problemi, koji su vezani sa budućnošću, slobodom kretanja, pravom svojine itd, mogu biti izraženiji za srpsku zajednicu na Kosovu, ali to nisu samo njihovi problemi. Jedan broj Albanaca takođe nije uspeo da ostvari ova prava, ne samo u severnom delu Mitrovice i dalje, nego i na drugim prostorima, i zbog činjenice da na Kosovu nisu dovršeni procesi izgradnje demokratskih institucija.

Varaju se oni koji misle da će biti lako da se prevaziđu nagomilani problemi iz gorke prošlosti, od sadašnje konfuznosti i zajedničkog uupravljanja sa međunarodnom zajednicom, a i zbog nedostataka iskustva i rukovodstva..Ja, kao opozicija, često imam ozbiljne primedbe u odnosu na ove procese, ali smatram da je način za njihovo izražavanje izražena i konstantna politička suprotnost između institucija i demokratskog života.

Smatram da je izgrađivanje političke platforme Srba na Kosovu, koja izražava isključivo interese političkih grupa iz Beograda, ili odbijanje učešća u političkom i institucionalnom životu Kosova, ili težnja za izolacijom ili kantonizacijama, rešenje po kojem bez obzira ko «dobija» kosovske Srbima donosi gubitke.

Ukoliko bi bilo neke ozbiljne i analitičke rekapitulacije onoga što se dešavalo tokom gotovo dve poslednje decenije – onda bi kosovski Srbi trebali da budu ozbiljni u rešavanju dileme: da li oni sami treba da budu gospodari svoje sudbine uscešćem i predstavljanjem svojih interesa kao građani Kosova i kao zajednica, ili da budu eksponenti politika drugih.

Verujem da bi kosovski Srbi trebali naći snage da donose odluke koje su u njihovu korist.



Reakcije | Broj reakcija: 3
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.