[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Raseljenim ljudima sa Kosova mora biti ponuđen izbor
Piše Gotfrid Kefner (Gottfried Koefner), šef radne grupe za povratak raseljenih na Kosovo predstavnik UNHCR u Austriji

Gottfried Koefner
I u ovoj, 2005. godini, veliki broj raseljenih pripadnika različitih zajednica sa Kosova, i dalje predstavlja problem. Njihovim nevoljama koje već dugo traju i lokalne vlasti i međunarodna zajednica treba da posvete punu pažnju. Radna grupa za povratak osnovana je pod okriljem specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo u okviru Direktnog dijaloga (Bečki proces) između Beograda i Prištine.

Na zahtev specijalnog predstavnika UNHCR je prihvatio ulogu nepristrasnog posrednika i šefa Radne grupe. UNHCR je organizacija koja ima iskustva u bavljenju pitanjima raseljenjih i nalaženju rešenja za njihove probleme. Mi smo prihvatili ovaj zadatak budući uvereni da će predsedavajući imati nezavisnu ulogu u skladu sa mandatom UNHCR. Nepristrasnost UNHCR proističe iz našeg globalnog humanitarnog mandata. Ona nas obavezuje da omogućavanje pristupa osnovnim ljudskim pravima raseljenima tokom njihovog boravka izvan mesta iz kojih su raseljeni, kao i za vreme njihovog povratka i potom, bude u svakom trenutku naš najvažniji zadatak. To treba da bude i osnovni princip kojim se rukovodi Radna grupa, čiji je zadatak da se pozabavi stvarnim preprekama za povratak raseljenih, bez obzira na njihovo etničko poreklo, a ne da te prepreke uvećava i produžava.

Ovde je reč o tematskoj i tehničkoj radnoj grupi. No njeno uspostavljanje je izraz političke volje dveju strana da vode dijalog, sarađuju i zajednički nađu efikasna rešenja za humanitarne nevolje raseljenih pojedinaca i porodica. Pošto je taj osnovni politički konsensus uspostavljen, radna grupa se posvetila tehničkim i konkretnim pitanjima, stvarnim i mogućim preprekama i ograničenjima za dobrovoljni povratak. U nadležnosti Radne grupe su pre svega stvarni problemi pojedinaca i njihovih porodica, njihovo produženo raseljenje, gubitak doma i njihovo pravo na povratak, kao i pitanje raseljenih koji doista žele da se vrate. Ona postoji zbog neodložne potrebe da se nađu rešenja za često dramatičan položaj raseljenih.

Grupa nije počela da radi bez nekim početnih rezultata. Nešto je već bilo urađeno, ali ti rezultati su bili više nego skromni, bolje rečeno bili su nezadovoljavajući. Mora biti učinjen novi veliki napor da se brzo, ako je moguće odmah, nađu rešenja za raseljene osobe i njihove porodice. To je svakako ono što raseljeni očekuju posle svih njihovih muka koje traju već suviše dugo.

Rad ove grupe neće zameniti postojeće mehanizme za povratak. Oni će
i dalje obavljati svoje zadatke, ako ne punom, a ono pojačanom snagom. Radna grupa predstavlja u tom smislu dodatni napor. Ona treba da osnaži postojeća rešenja, ali i da ih ponovo razmotri i ode i korak dalje. Osnovna svrha Radne grupe je da da novi podsticaj rešavanju ovih pitanja. Potrebno je usmeriti se na prepreke dobrovoljnom povratku, dati nove ideje, koncepte, predloge i pronaći metode koje će ukloniti te prepreke i omogućiti da uskoro dođe do održivog dobrovoljnog povratka većeg broja raseljenih. Kreativnost i jaka i uporna želja za saradnjom su preduslov za postizanje zajedničkog cilja - okončanja brojnih ljudskih tragedija.

Radna grupa vraća pitanje raseljenih onima koji su za njega zainteresovani - stranama u ovom dijalogu i vladama i zajednicama koje predstavljaju. U tom smislu dijalog nudi jedinstvenu i novu priliku da se učini značajan napredak kroz konstruktivnu i direktnu saradnju oko praktičnih pitanja. To je prilika koja ne sme biti propuštena i koja mora biti proučena i u potpunosti iskorišćena u interesu raseljenih.

Raseljenim ljudima mora biti ponuđen izbor. Nemati alternativu i ostati raseljeno lice nije nikakav izbor. Raseljenima je potrebna perspektiva dostojanstvenog života u budućnosti. Povratak mora biti dobrovoljan. Ostvarivanje prava na povratak mora uključivati ne samo mogućnost fizičkog povratka i obezbeđivanja fizičke sigurnosti, već i mogućnost održivog povratka koji uključuje barem slobodu kretanja, korišćenje sopstvene imovine, pristup osnovnim javnim službama i obrazovanju, kao i mogućnost da se zarađuje za život - sve to su osnovna prava pripadnika bilo koje zajednice.

Osim sigurnosti koja je direktno vezana za slobodu kretanja postoje i pitanja oko imovinskih prava koja se dotiču i primene zakona, resursa, rekonstrukcije, itd. Potrebno je bolje razumevanje potreba i teškog položaja raseljenih lica. Tačne i odgovarajuće informacije o uslovima pod kojima je povratak moguć moraju stići do raseljenih da bi oni mogli doneti odluku o tome šta da čine i da li će se vratiti.

Radna grupa održala je svoj prvi sastanak sredinom maja, a potom još jedan, sredinom juna, i počela je dobro, s tim što je dosta posla obavljeno i između sastanaka. Od brojnih pitanja koja su se našla na dnevnom redu, pitanje nelegalno zauzete imovine odmah je identifikovano kao prioritetna tema za razgovor. Sledeća je bila preispitivanje postojeće i stvaranje efikasnije procedure. U tom kontekstu stvorena je ideja o usvajanju Protokola o dobrovoljnom i održivom povratku. Rad na nacrtu ovog dokumenta počeo je odmah, ali će biti složen jer u njemu treba da učestvuju brojni akteri.
Između strana u dijalogu vode se intenzivne konsultacije uz pomoć predsedavajućeg sa ciljem da nacrt Protokola bude što pre završen. On će, osim osnovnih principa, navoditi i dogovorene ključne modalitete saradnje kao i odgovornost za povratak. Protokol bi trebalo da predoči potencijalnom povratniku šta može očekivati u slučaju povratka.

Takođe je dogovoreno da strane uspostave zajedničke ad hok operativne grupe, ako obe strane smatraju da je korisno da se olakša primena konkretnih, organizovanih projekata povratka. Jedna takva operativna grupa i konkretna saradnja uspostavljeni su još u junu. Prihvatajući da je priroda imovinskih pitanja vrlo raznovrsna, radna grupa je odlučila da se najpre usredsredi na pitanje stanova, a da sledeći korak bude razmatranje seoskih imanja i komercijalnih objekata. Jedan cilj je izrada zajedničkog akcionog plana. No i pitanje stanova, uprkos tome što je dosta učinjeno, i dalje je vrlo složeno i zahteva odgovore i saradnju brojnih tela. Strane u dijalogu veruju da se može iskoristiti iskustvo iz Bosne i Hercegovine. Pripremljeno je zajedničko studijsko putovanje, koje je trebalo da se organizuje početkom jula, ali je odloženo iz tehničkih razloga.

Nezavisno od ovih napora, ali u bliskoj vezi sa njima, predsednik vlade privremenih institucija samouprave i ministar za lokalnu samoupravu, kao i predsednici opština na Kosovu izdali su zajedničku zvaničnu izjavu o ponašanju u skladu sa zakonom i povratku imovine. Ona zahteva povratak ilegalno okupirane imovine njihovim pravim vlasnicima i poziva raseljene, bez obzira na njihovo etničko poreklo, da se vrate svojim kućama i da učestvuju u izgradnji budućnosti Kosova.

Članovi radne grupe aktivno rade i između formalnih sastanaka, proveravajući kako napreduje ono što su se dogovorili. Oni su se saglasili da ne štede napore kako bi našli praktične odgovore za brojne izazove i omogućili trajni povratak, ali složiti se oko toga kakvi problemi postoje nije toliko teško koliko je kompleksno pronalaženje pravih odgovora. A to je jedan od velikih izazova za učesnike u ovoj radnoj grupi direktnog dijaloga - da se postigne puna saglasnost oko važnih praktičnih pitanja i da se utvrdi zajednički put kojim će se ići u pravcu otklanjanja prepreka za povratak u konkretnom smislu bez obzira na složene političke, društvene i ekonomske uslove i njihov razvoj, čak i uprkos njima. To je ono što raseljeni zaslužuju i s pravom očekuju posle toliko godina.

(20. jula 2005.)


Reakcije | Broj reakcija: 11
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.