[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Decentralizaciju pokrenula srpska zajednica po okončanju ratnih sukoba
Ranđel Nojkić, poslanik Srpske liste za Kosovo i Metohiju, donedavno člana Radne grupe za decentralizaciju


Ranđel Nojkić
Decentralizaciju, kao deo suštinskog i političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, pokrenula je srpska zajednica odmah po završetku ratih sukoba. Srbi su shvatili da su institucije, smeštene u gradovima iz kojih su oni proterani sredinom juna 1999. godine, faktički nedostupne za njih. Zato su zahtevali da im se te institucije prebace tamo gde žive - a to su seoske sredine u okruženju ili rezervati, na šta te sredine liče i kako ih sami Srbi često nazivaju.

Kao rezultat nametanja i rešavanja ovog problema, nastala je uredba 2000/45, jedan od najboljih dokumenata koji je UNMIK administracija donela, a Savet bezbednosti UN verifikovao. Posebno je pitanje zašto se ona delimično ili u potpunosti nije primenjivala. Mnogi Srbi su u početku bili veoma rezervisani prema ovoj uredbi. Aktuelna vlast iz Beograda nije ni želela da promoviše tu uredbu, ali nije mogla ni da je kritikuje, jer nije mogla da joj nađe bilo kakvu zamerku. Albanska elita je shvatila suštinu ovog dokumenta i blokirala je njenu primenu.

Zbunjeni mudrošću kosovskih Srba da u startu prihvate ponuđeni dokument, niko nije znao ko stoji iza prihvatanja ponude. A u pozadini inicijative da se prihvati uredba 2000/45 stajao je profesor Vojislav Vukčević, koji je imao veliko iskustvo iz Hrvatske, kada su Srbi i režim u Beograda odbacili plan Z-4.

Suočeni sa činjenicom da Srbi ne mogu da ostvare ni jedno svoje pravo u institucijama, da se uredba 2000/45 ne primenjuje, kao i stalnim optužbama na račun UNMIK-a zbog stanja u kome se nalazi srpska zajednica, međunarodna zajednica pokreće pitanje rekonstrukcije lokalne vlasti, odnosno decentralizacje. O decentralizaciji, kao delu rešenja, sve se više govori i nameće se kao način rešenja problema. Albanska većina koja upravlja vladom, prihvata nametnutu inicijativu. Međutim, rešenje problema posmatra kao političko, a suštinsko pitanje.

U ovakvoj situaciji i druge nealbanske i nesrpske zajednice vide šansu da preko decentralizacije reše svoje probleme, koje ranije nisu smeli javno da ističu. Vlast (na Kosovu i Metohiji), koja sada ima i opoziciju, suočava se sa dodatnim problemima i predlaže reformu lokalne samouprave, odnosno decentralizaciju kao kompromisno rešenje da bi podmirila sve, a najviše opoziciju, koja stalno preti pokretanjem afera vlasti nebili oborila vladajuću koaliciju.

Opozicija oličena u PDK i ORA, pitanje decentralizacije vidi kao kantonizaciju Kosova i Metohije, što nije tačno. Kantonizacije bi mogla da se realizuje uz predhodno usvojenim u skupštini zakonom, što u ovim uslovima nije moguće.

Zbog toga vlada (Kosova i Metohije) predlaže rešenje koje nije precizno definisano, kako bi svako mogao da ga tumači na svoj način.

Poučeni iskustvom sa nedefinisanim dokumentima, Srbi odbijaju ovo rešenje. Predlog pilot projekta, bez jasnih granica i ingerencija, od početka biva osuđen na propast. Zapravo, ne postoji ni jedan jasan predlog javno objavljen, već se definicija pilot projekta nameće javnosti - srpskoj zajednici po sistemu "rekla-kazala" ili nezvaničnim novinskim informacijama.

Sve ovo daje za pravo onima koji zahtevaju osim jasnih pilot projekata i sveobuhvatno rešenje decentralizacije za celo Kosovo i Metohiju. Vlada (Kosova) svojim neozbiljnim predlozima pilot projekata za Parteš i Gračanicu - za koje u početku zahteva da to budu opštine koje sačinjavaju samo ova dva mesta čime se gubi smisao multietičnosti, a kasnije odbija predloge srpske zajednice da u sastavu ovih pilot projekata budu i druga okolna mesta - pokušava da u startu osudi na propast budućnost opština u kojima bi Srbi bili u većini.

Zajednički cilj i vlasti i opozicije (na Kosovu) je da projekat decentralizacije propadne. Zajednički im je cilj i da se Srbi ne uključe u privremene institucije (PIS). Poziv Srbima da se uključe u PIS je samo farsa. To najbolje govori činjenica da se svi konstruktivni i konkretni predlozi za decentralizaciju od strane Srba gotovo ne uzimaju u razmatranje. Ovakva situacija je bila razlog da predstavnici međunarodne zajednice nateraju vladu da odustane od prvobitnog, nigde objavljenog, predloga.

Međutim, ovakva situacija može da bude i zamka za Srbe, zbog njihove pasivne uloge u rešavanju ovih važnih problema. Ukoliko Srbi ne shvate ovu igru, a Beograd bude i dalje samo posmatrač i zagovarač pasivnog odnosa pri donošenju važnih odluka, moguće je da se rešenje donese bez njih i da se Srbi optuže kao krivci za sve. Pri tome oni mogu da budu i najveći gubitnici.

Ovakav odnos aktuelne vlasti prema Kosovu i Metohiji, sve više liči na odnos kakav je imao Milošević prema Srpskoj Krajini. Međutim, mudrim pristupom ovog i drugih problema moguć je kopromis koji bi Srbima doneo boljitak na Kosovu i Metohiji.



Reakcije | Broj reakcija: 4
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.