[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Treba poboljšati položaj Roma na Kosovu
Pise: Kujtim Pačaku, urednik romske redakcije “Radio Yeni Donem” u Prizrenu, publicista i književnik.

Kujtim Pačaku
Vec duze vreme, Romi na Kosovu, ali i sire, suocavaju se, nazalost, sa istim problemima, koji se negativno odrazavaju na njihovo integrisanje u zdravo civilizovano drustvo. Nijedna institucija, bilo politicka, socijalna ili kulturna, nije se ozbiljno bavila prevazilazenjem ovih problema. Ucinjeno je nekoliko pokusaja, ali bez krajnjih rezultata.

Romi ostaju i nadalje marginalizovani krug drustva. Njima nedostaje u prvom redu obrazovanje i skolsko vaspitanje, usled nedostatka uslova za skolovanje. Krivicu za to, pored samih pripadnika romske zajednice, snosi i vecinska nacionalja zajednica na Kosovu, zbog toga sto je stvoreno jedno stereotipno shvatanje u odnosu na romsku zajednicu uopste, jer se polazi od negativnih predubedjenja, na osnovu kojih se Romima prilazi sa filozofskog nacela “imati, a ne postojati”, mesto da je suprotno, “postojati, a zatim imati”.

Ovom prilikom treba pomenuti i afirmativnu stranu da je na Kosovu, zahvaljujuci angazovanju domacih i medjunarodnih institucija postignut znacajan napredak u pogledu bezbednosti i slobode kretanja. U tom pravcu kao primer moze posluziti Prizren, gde su bezbednost, sloboda kretanja, sloboda izrazavanja na romskom jeziku, multietnicitet i druzenje izmedju pripadnika razlicitih nacionalnosti na visem nivou. Ovaj primer bi trebale da slede i druge opstine na Kosovu.

Opstina Prizren je tokom izrade strategije za povratak iseljenih naisla i na problem povratka nekih porodica iz kampova na Kosovu. Kada je rec o Romima ne moze se izbeci pominjanje kampova u Plemetini kod Obilica, onih na severu Mitrovice (Zitkovac i Cessmin Lug) kao i kampova u juznoj i centralnoj Srbiji. Zivot Roma koji borave u tim kampovima je ispod svakog nivoa normalnog zivljenja. U Plemetini trenutno boravi 122. romskih porodica sa oko 500. clanova. Prilikom posete ovom kampu jedan njegov stanovnik (H.B.), ozlojedjen zbog teske situacije, rekao je: “sakupite sve nas, brate, tovarite nas u kamion ili prikolicu i bacite nas bilo gde, ne mozemo vise ziveti vako. Imam sestogodisnju cerku, gledam je bolesnom, a nemam mogucnosti da joj pomognem”. Jos je gora situacija sa iseljenim Romima na severu Mitrovice. E.B. koji je smesten u jednom od tamosnjih kampova, kaze: “Ima mnogo bolesnih od viska gvozdja u krvi. Troje dece nam je umrlo. Neki medjunarodni lekari su konstatovali da je stanje u ovim kampovima alarmantno, preti opasnost od sirenja zaraznih bolesti, a niko ne preduzima nista da to spreci ili da izleci bolesnike”.

Uopste uzev intelektualni nivo Roma na Kosovu je donekle zadovoljavajuci. Romi imaju duzu kulturnu tradiciju u mnogim oblastima umetnosti, kao u muzici, scenskoj a i pisanoj umetnosti. Oni su prihvatili kosovsku realnost, ali i Kosovo treba da prihavti njih i da obezbedi “pozitivnu deskriminaciju” da bi se obezbedilo njihovo skolovanje u osnovnom,srednjem i visem i visokom obrazovanju. Time bi se obezbedili preduslovi za njihovo ukljucivanje u institucije sistema, kako na lokalnom tako i na centralnom nivou.

Zaposljavanje je jedan od osnovnih preduslova za dalji opstanak romske zajednice, jer se teska ekonomska situacija, sa kojom se suocava Kosovo, najpre i najvise negativno odrazava kod romskog stanovnistva, s obzirom da njen najveci deo nema uslova da se bavi nekim privatnim biznisom pa su zato i njihovi zivotni uslovi veoma teski.

Danas najveci deo Roma, kao uostalom i drugih, ne uziva pravo na socijalnu pomoc. Poslednjih godina, cak opada broj romskih porodica koja primaju takvu nadoknadu. Zasto je to tako, odgovor treba traziti od medjunarodne administracije, jer je jednom njenom uredbom, odredjeno da:” pravo na socijalnu pomoc uzivaju svi nezaposleni gradjani Kosova”, ali je jedan od uslova za sticanje ovog prava (za naknadu u visini od 40-50 evra), da porodica ima decu ispod 5 godina zivota. Ova “famozna uredba”, kao sto se moze videti, stimulise natalitet, a to najvise pogadja romsku zajednicu, koja ionako ima visoki prirodni narasstaj, s obzirom da je jos uvek broj porodica koja ne uzivaju ovu pomoc veliki.

Iz ovoga proizilazi da treba razmisljati o stvaranju realne platforme, koja bi smestila u normalni kolosek nagomilane probleme romske zajednice. Formiranjem jedne centralne kosovske institucije, koja bi se bavila problemima Roma i koja bi u saradnji sa lokalnim i centralnim organima samouprave inicirala resavanje problema i lansirala nove ideje, predloge i projekte, obezbedilo bi se utvrdjivanje i dostignuca, ali i zastoja u zivotu ove zajednice, od delovanja NVO, do obrazovanja na romskom jeziku, izucavanja jezika, tamo gde postoje uslovi, ocuvanja romske kulture,tradicije itd. Kada je rec o tome, treba istaci potrebu da se nastavi zapoceta saradnja sa strucnjacima Univerziteta “Inalco” u Francuskoj.

Predskolsko vaspitanje, obezbedjenje skolskih udzbenika, srednje vise i visoko obrazovanje, kao i obezbedjivanje stipendija za obrazovanje treba da budu pozitivan impuls za podizanje vaspitnih kapaciteta. Ogromnu ulogu u tom pogledu imaju sredstva informisanja, ali trenutno nema nijedan list na romskom jeziku, cak ni nedeljni. Oseca se potreba i za izdavanje nekog lista ili casopisa za zene, za decu itd.. U lokalnim radiostanicama ima nekih emisija na romskom jeziku, od kojih su neke jednocasovne, a Radiotelevizija Kosova emituje dvadesetominutnu nedeljnu emisiju na romskom jeziku..

Kada je rec o formiranju pomenute institucije, koja bi se bavila svim problemima pripadnika romske zajednice, bilo da su oni politicki,ekonomski ili kulturni, treba istaci da bi ona mogla da organizuje razne seminare i predavanja o pravima coveka, decjim pravima,o problemima male privrede,novinarstva, zdravstva, pravima zena, zatim o opasnosti od upotrebe droge, duvana i aklohola itd. Isto tako, ova institucija bi organizovala stampanje skolskih udzbenika, knjiga, poezije, narodnik pesama, a bavila bi se i ocuvanjem kulturnog nasledja, organizovanjem raznih kulturnih i sportskih manifestacija itd.

Kada se radi o zaposljavanju Roma, narocito u ministarstvima i drugim institucijama Kosova, u komisijama za prijem bi trebalo da budu predstavljeni i Romi, ne samo zbog demokraticnosti, vec i zbog rusenja predrasuda, jer su oni dosada vrlo retko imali priliku da se zaposle u neko ministarstvo ili u druge vladine institucije, a ni u komisijama za prijem nije bilo predstavnika romske zajednice. Smatram da bi trebalo proveravati i realizaciju projekata za zaposljavanje roma, koji su finansirani od stranih donatora, jer su dosada u ovom pogledu postignuti mali rezultati. Veci deo projekata o Romima ostvaren je u saradnji sa vecinskim stanovnistvom, ali razloge za neuspeh mozda treba traziti i u teznjama pojedinaca za materijalnu dobit. Ne moze se smatrati uspehom, ako su sredstva donatora koriscena za organizovanje nekog jednocasovnog koncerta, ili koktela. Svaki projekat koji se finansira treba da ima za cilj efekat i uspeh.

Trenutni polozaj Roma na Kosovu je veoma tezak, kako u politickom, tako i u ekonomskom, socijalnom i kulturnom pogledu. Da bi se postigao napredak u ovom pravcu, medjunarodne i domace institucije imaju dobru priliku da,u saradnji sa intelektualnim snagama iz romske zajednice preispitaju mogucnost potpisivanja dokumenta “Decenija Roma”, koji Kosovo nije potpisalo , zbog situacije u tranziciji, u kojoj se nalazi. Pomenuti dokumenat su vec potpisale zemlje Jugoistocne Evrope, i taj projekat finansiraju Svetska banka i Fondacija Soros. Sve susedne zemlje su vec pocele ostvarivanje svojih projekata na osnovu tog dokumenta, ali Romi Kosova jos nisu nista preduzeli u tom pravcu.

Trebalo bi ozbiljnije razmisljati i o povratku Roma na svoja ranija radna mesta.Ali, iako im bude ponudjeno neko radno mesto sa vecom odgovornoscu, oni bi trebali da vode racuna da se ne desavaju greske, kao ranije, da se na mestu novinara naprimer, odredi elektricar, jer njegov neuspeh na poslu ima posledice, ne samo za Rome, vec i sire u drustvu.

Nakon velikih posleratnih peripetija, Kosovo se sada nalazi u fazi konsolidacije. Kultura je sada jedan od vaznijih cinilaca, narocito za romsku zajednicu, jer se njome cini prvi korak ka zajednickom zivljenju, a koje je vazan uslov za stvaranje multietnickog i demokratskog Kosova, a ono ce se stvoriti samo zajednickim radom i projektima predstavnika svih etnickih zajednica, pa samim tim i kosovskih Roma, jer su i oni gradjani Kosova sa jednakim pravima kao i svi drugi njeni zitelji.

Na kraju bih istakao i ovo: Nesreca je da je romska zajednica vekovima bila nesrecna, ali je velika sreca sto Kosovo izgradjuje svoju sudbinu, koja ce biti i sudbina Roma, kao sto je i sudbina svih drugih nacionalnih zajednica koje zive na Kosovu.

Sta konkretno Romi mogu ponuditi Kosovu? Posto ne raspolazu nekim znacajnim privrednim i finansijskim kapitalom, oni mogu dati svoj doprinos intelektualnim, duhovnim i kulturnim angazovanjem.Tako ce Kosovo i sa Romima biti bogatije.


Reakcije | Broj reakcija: 5
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.