[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Kosovski sport može da prezivi samo onoliko koliko je zainteresovana politika
Piše: Beljulj Bečaj, generalni sekretar Kosovske olimpijske asocijacije

Beljulj Bečaj
U mnogim zemljama sveta politika je u sluzbi sporta, ali je na Kosovu situacija obrnuta. Zbog toga, poznati slogan da «politika ne treba da se mesa u sport», momentalno se pretvara u ozbiljnu smetnju za afirmisanje, masovizaciju i podizanje kvaliteta sporta na Kosovu. Kao posledica takvog prilaza, kosovski sport ima dvojake stete.. Sa jedne strane kosovski politicki subjekti pokusavaju da povecano interesovanje mladih za sport instrumentalizuju za sopstvene partijske potrebe – da pridobijaju birace i potencijalne simpatizere, i uz cenu slabljenja autonomije Kosovske olimpijske asocijacije (KOA), federacija, drustava, klubova i sportskih objekata, jednostranim mesanjem ili instaliranjem partijskih kadrova u rukovodstva sportskih subjekata i objekata, umesto da u potpunosti postuju nepovredivost ove oblasti civilnog drustva.

Na pocetku politicari su koristili nepostojanje Zakona o sportu, dok se u poslednjim slucajevima (primer futbala) pogresno interpretira i zloupotrebljava Zakon o sportu, na osnovu partijskih zahteva i motiva.

Dakle, interesovanje za sport od strane kosovskog politickog faktora neposredno je povezano sa mogucnoscu vrsenja partijskog uticaja i pridobijanja biraca, a ne sa drustvenom, humanitarnom,kulturnom i zdravstvenom misijom, koju ima sport.

Ustvari, ako bi kosovski politicki faktor imao ispravan i nacelan stav prema sportu u smislu njegove snazne podrske i u cilju resavanja statusa federacija u istoimenim medjunarodnim porodicama, to bi umnogome ubrzalo i resavanje politickog statusa Kosova, posto se lakse resava status sportskih federacija, kao sto je slucaj sa stono-teniskom i rukometnom federacijom, nego sto se resava politicki status Kosova. Ali,kosovske politicare vise interesuje pridobijanje biraca, nego resavanje statusa federacija, ili i statusa Kosova! Ako bi oni shvatili kako treba ulogu sporta i potrebu resavanja statusa kosovskog sporta, onda bi, u najmanju ruku, delovali onako kako im nalaze Uredba o osnivanju Odeljenja za sport, u kojoj se izmedju ostalog kaze da «Odeljenje moze dati politicke preporuke Privremenom administrativnom vecu, preko zamenika specijalnog predstavnika Generalnog sekretara...».

Kosovski politicari nisu svesni da je albansku nacionalnost i Kosovo vise afirmisao Ljuan Krasnici, sa nemackim drzavljanstvom, nego bilo koji ministar sporta ili druge oblasti, dok je predsednik Kosova, kome su preneli znacaj evropskog sampiona, Ljuanov uspeh posle pobede zavio grbom odnosno svojom zastavom!

Drugo, iako smo se nadali da ce posle rata doci bolji dani za kosovski sport, nastavlja se diskriminacija kosovskih sportista i od strane medjunarodnih asocijacija i zvanicnika. Iste postupke,koje je pre rata sprovodio srpski rezim prema kosovskim sportistima, sada sprovodi i medjunarodna administracija, negirajuci gradjansko pravo kosovskim sportistima da se zvanicno takmice u medjunarodnoj areni, izuzev u stonom tenisu i delimicno u rukometu.

De facto i de jure medjunarodni zvanicnici su pali pod totalni uticaj politike prema sportu, samom cinjenicom da ne dozvoljavanje ucesca kosovskih sportista u medjunarodnim takmicenjima direktno povezuju sa neresenim politickim statusom Kosova!

Najilustrativniji primer je sa FIBA-om, koja u svom statutu predvidja uclanjivanje autonomnih federacija koja dolaze iz «zemalja ili teritorija», kao sto su: Palestina, Gibraltar, Tajpeh, Singapur..., ali odbija legitimni zahtev KFK-a, uz politicki motivisano obrazlozenje.Primena kriterijuma dvostrukih standarda realno pokazuje da je ova asocijacija pod potpunim uticajem politike, pa je zbog toga KFK podneo zalbu u KAS u Lozani, trazeci pravedno i pravno resenje.

Toliko izgovoreni slogan da «politika ne treba da se mesa u sport», dobija ustvari suprotni smisao. Iz napred obrazlozenog koncepta proizilazi zakljucak da bi Ljuan Krasnici bio lisen titule evropskog sampiona, ukoliko bi zvanicno boksovao za Kosovo!

Na kraju, kosovski sportisti, za razliku od svetskih, nalaze se u sendvicu dvostrukog pritiska – s jedne strane se suocavaju sa teznjama kosovskih politicara da budu instrumentalizovani za njihove politicke motive, a s druge strane izolovani su od medjunarodnih zvanicnika u medjunarodnom angazovanju, zbog toga sto je za njih politicki uticaj vazniji od sportskog interesa.

Dakle, sto se tice kosovskog sporta, na ispit olimpizma su pali i kosovski politicari i medjunarodni sportski zvanicnici, koji zrtvuju kosovske sportiste, kojima je na srce zdrav zivot i koji teze da grade mostove prijateljstva izmedju sportista,naroda i drzava.

Kosovski sport,dakle, moze da prezivi samo onoliko koliko je u interesu politike. Sto je sport vise afirmisan, sto vise bude rezultata, utoliko ce vise porasti teznje za politickom kontrolom sporta.


Reakcije | Broj reakcija: 1
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.