[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Kosmos kosovske privatizacije?
Pise: Nenad Vasić, analitičar i koordinator Grupe za Kosovo

Nenad Vasić
Ekonomska tranzicija sa implementiranim procesom privatizacije na Kosovu su višestruko sporni sa aspekta Rezolucije 1244 SB UN i pogotovu izvedenoj UNMIK-ovoj pravnoj regulativi (Uredbe i Administrativna uputstva) ali uz to i problematični s obzirom na model spin off-a i likvidaciju. Imamo na delu metapraktični sindrom i parateorijski fenomen kojeg sam popularno nazvao –“ kosmosom kosovske privatizacije”!

Samo da se podsetimo, civilna administracija UNMIK-a (sa EU i NATO/KFOR-om) u uslovima de iure i de facto međunarodnog protektorata UN imaju kompetencije i ingerencije da upravljaju (uz obavezni zakup kojeg ne plaćaju) ali ne i da raspolažu i krčme imovinu kosovskih društvenih i državnih (javnih) preduzeća, uključujući privatne preduzetnike ukoliko nisu u prilici i mogućnosti da raspolažu i upravljaju istim. Za razliku od drugih zemalja istočne Evrope i prihvaćenih modela tranzicije, proces privatizacije, kosovski slučaj je najgori. Zašto? Svetski nonsens i paradoks je u činjenici da se uopšte pri pripremi tenderske dokumentacije – transparentno ne utvrđuje vlasništvo!!! Jednom rečju, ne tretiraju se uopšte imovinskopravna pitanja i dužničko-poverilački odnosi. Sve žalbe radnika (fizičkih lica) i pravnih lica (preduzeća) predmet su sudskih procesa, koji će se eventualno i naposle povesti. Pri tome se jasno i nedvosmisleno vrši pozitivna diskriminacija radnika kosovskih Srba i dela nealbanaca koji su radili u kosovskoj privredi do 10. juna 1999. godine.

Dijametralno suprotno tome, ekonomske politike tranzicionih vlada i njihova politička filosofija u sferi procesa privatizacije po merilima dobro uređenih država u tržišnim i liberalnim (socijalno-liberalnim) privrednim sistemima EU i sveta, podrazumeva i anticipira faktičko poštovanje tri prava:

1) ekonomske i političke slobode,
2) postojanje konkurencije i
3) tržišta.

Svega toga na Kosovu danas više nema. Po Nebojši Backoviću iz privredne komore Kosova i Metohije dileme zapravo i nema: “ Proces privatizacije podrazumeva demokratski uređen, politički, pravni i ekonomski sistem kao institucionalnu pretpostavku funkcionisanja slobodnog tržišta. A to znači da ono (tržište) treba da bude regulisano, a ne anarhično; regularno, a ne sivo ili crno; kontrolisano, a ne korumpirano i mafijaško.”

Kosovski Albanci (političari, biznismeni i radnici) uglavnom prećutkuju i selektivno primenjuju regulativni režim Rezolucije 1244 u sektoru ekonomije i inače, ali zato koriste UNMIK-ov pravni paket, kupujući najvećma bankrotirana preduzeća sa negativnom cenom kapitala. U komparativnoj istoriji privatizacije i privatizavionim politikama vlada, uvek se privatizovao kapital a ne imovina – što po ex ministru za privredu i privatizaciju u minuloj Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vlahoviću “znači da kupac preuzima i obaveze prema poveriocima.” To ni dan danas u slučaju Kosovske privatizacije nije slučaj. Zato smo predlagali i sada to ex oficio zastupamo, da se privatizacija dela kosovske privrede pravovaljano obavi kroz stečaj. To nije nikakva naša slobodna spekulacija, otrcana fraza i proskribovana ideološka floskula srpske strane. Ne, naprotiv!

I kosovski Albanci imaju svoj opšti katalog primedbi. Njih je u najsažetijem obliku i najkonkretnije nedavno iskazao Nedžmedin Spahiju – savetnik premijera u vladi Kosova. Po njemu kosovski Albanci strahuju da će srpski privrednici dobiti i uzeti pare od prodatih društvenih preduzeća sudskim putem i međunarodnom arbitražom, i pri tom propratno izražavaju negodovanje zašto se privatizacioni profit transferno ne reinvestira u saobraćajnu infrastrukturu npr. u izgradnju auto puta Drač-Niš ili što je takođe uobičajeno, ode u javnu potrošnju. Međutim, to na Kosovu u postojećim okolnostima (međunarodni protektorat) nije formalnopravno moguće.

Prema nakaradno važećem pravnom paketu UNMIK-a i privatizacionoj politici, strukturna preraspodela novca naplaćenog prilikom prodaje preduzeća na javnim tenderima je sledeća: 20% je striktno namenjeno radnicima (deonice). Ta sredstva položena su u specijalni UNMIK-ov fond kojim upravlja. Takođe, 5% ide lokalnoj samoupravi, a 1% Nezavisnom sindikatu kosova na ime nadoknade troškova prilikom “kompletiranja” radničke dokumentacije, dok je ostatak namenjen za vlasnike i namirivanje poverilaca.

Trenutno je u toku osmi tenderski ciklus prodaje preduzeća, a privatizacija se prema zvaničnom stavu zameniku SPGS-a i stafu IV EU pilara pri UNMIK-u Joakima Ruekera, prolongira i na 2006. godinu.

Javna preduzeća se još uvek ne prodaju, ali se u njima od kraja 2004. godine sprovodi proces inkorporacije, što prema Florinu Pasnikuu iz KTA (Kosovo Trust Agency) “bukvalno znači stvaranje preduzeća ili novog pravnog entiteta.”

Na njihovom tenderskom listingu za ubrzani i planirani proces privatizacije nalaze se 500 kosovskih preduzeća koja su identifikovana od međunarodnih finansijskih institucija i verifikovana od strane MMF-a, od čega su nekoliko desetina javno upravljanih preduzeća.



Reakcije | Broj reakcija: 13
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.