[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu deo svetske baštine
Gordana Marković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije

Od druge polovine 19. veka različite srpske institucije kulture pratile su kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Služba zaštite kulturnog nasleđa institucionalizovana je sredinom 20. veka. U tom smislu ostvaren je kontinuitet i postignuti su značajni rezultati rada na polju istraživanja, sprovođenja mera zaštite i prezentacije kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji.

Značajan broj srpskih nepokretnih kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji je evidentiran ili zaštićen. Najvećii deo je zaštićen sredinom 20. veka, a najznačajniji su kategorisani kao izuzetan ili veliki značaj. Obzirom da je deo dokumentacije o srpskim spomenicima kulture na Kosovu i Metohiji ostao nedostupan Službi zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije, ne može se govoriti o preciznom broju zaštićenih, odnosno kategorisanih objekata. Prema publikovanim podacima, na Kosovu i Metohiji je evidentirano oko hiljadu tri stotine (1300) lokaliteta, objekata, mesta ili prostornih celina koje pripadaju korpusu srpskog kulturnog nasleđa. Kroz kulturno nasleđe na ovom prostoru ostvaren je autentičan stilski izraz nastao u susretu uticaja istoka i zapada i utoliko je više srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji značajno i u okvirima svetske kulturne baštine.

Prva masovna rušenja crkava i manastira u novijoj istoriji počela su u leto 1999. godine i kulminirala 17. marta 2004. godine. U tom periodu stradalo je oko 140 srpskih svetiša, od čega 34 samo u jednom danu. Misija Uneska je u zvaničnom Izveštaju od 26 - 30. april 2004. godine konstatovala da "masovno uništenje koje se desilo u crkvi Bogorodice Ljeviške predstavlja više od posledice necivilizovanog divljanja; to je neoprostivi napad na jedan od najvažnijih srednjovekovnih spomenika na Balkanu".

Služba zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije zalaže se da nastavi staranjee nad srpskim kulturnim nasleđem na Kosovu i Metohiji, koje je deo sveukupne srpske kulturne baštine. Rad na nepokretnim kulturnim dobrima Služba zaštite ostvaruje pod posebnim okolnostima, posredstvom Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Stručnjaci Službe zaštite su u mogućnosti da obave uvid na objektima i lokalitetima zahvaljujući dozvoli za prolaz i pratnji koju obezbeđuju civilna i vojna misija međunarodne zajednice. Nemogućnost da se slobodno priđe objektima otežava rad Službe. Osim toga, kulturno dobro je neodvojivo od prostora u kome se nalazi kao i od funkcije koju ima. Na Kosovu i Metohiji je teško ostvariti ovo jedinstvo. Manastiri i crkve su ograđeni bodljikavom žicom i time izuzeti iz predela, a svako funkcionisanje je otežano imajući u vidu pitanje bezbednosti i neposrednih korisnika i posetilaca.

Značajan doprinos očuvanju i zaštiti crkava i manastira na Kosovu i Metohiji ostvaruje i Srpska pravoslavna, crkva kao vlasnik. Važno je istaći da Služba zaštite ima programe za obnovu nepokretnih kulturnih dobara na Kosovu i Metohiji i organizovana je u više od 10 zavoda za zaštitu spomenika kulture na treritoriji Republike Srbije, tj. spremna je da odgovori svakom zadatku za obnovu kulturnih dobara. To je bio i zaključak na sastanku direktora svih zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije održanog u Kosovskoj Mitrovici krajem avgusta 2005. godine, u Rektoratu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva kulture i Ministarstva rada Republike Srbije, Komisije Srbije i Crne Gore za saradnj sa Uneskom, Koordinacionog centra i Univerziteta.

Prisutna je i podrška međunarodnih eksperata, posebno Uneska, na čiji predlog je izvršena ekstenzija nominacije manastira Dečani za upis na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Ekstenzija obuhvata manastire Pećku patrijaršiju i Gračanicu i crkvu Bogorodice LJeviške u Prizrenu. Činjenica da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji deo kulturnog nasleđe sveta objektivno govori o njegovoj neprocenjivoj vrednosti i obavezujuća je naročito za Službu zaštite. Krajem septembra 2005. godine očekuje se dolazak eksperta Uneska Elke Georgijeve Bakalove - Lazarove u evaluacionu misiju povodom navedene nominacije. U toku je i saradnj sa italijanskom NVO Intersos i Centralnim institutom za restauraciju iz Rima u manastirima Pećka patrijaršija i Dečani kao i saradnja sa švedskom NVO Kulturno nasleđe bez granica na rekonstruciji Gospodarske kuće u Velikoj Hoči. Služba zaštite ceni saradnju koju na očuvanju kulturnog nasleđa prihvataju eksperti međunarodne zajednice. Neki od njih pripremaju publikacije vezane za srpske spomenike na Kosovu i Metohiji. Ovih dana knjiga čuvenog francuskog istraživačca sa početka 20. veka Gabrijel Mijea, o srpskim spomenicima na Kosovu i Metohiji, objavljena na francuskom jeziku, doživela je reprint izdanje. To je svakako nezaobilazan naslov za sve istraživače srednjovekovne umetnosti.



Reakcije | Broj reakcija: 0
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.