[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Izlaganje predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice na sednici SB UN, na kojoj je odlučeno da počnu pregovori o budućem statusu Kosova


Vojislav Koštunica
Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo, uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Želim na početku da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom telu Svetske organizacije. Obraćam se vama, kao predstavnicima zemalja-članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa čvrstim uverenjem da sačinjavate telo od kojeg ne postoji pozvaniji i pouzdaniji garant temelja ne samo Ujedinjenih nacija već i čitavog svetskog poretka. Vi bolje nego iko znate da je u te temelje, kao ugaoni kamen, ugrađen princip neprikosnovenosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih zemalja.

Moja zemlja, Srbija i Crna Gora, kao lojalan i aktivan član Ujedinjenih nacija, u mnogim prilikama je na reči i delu dokazala svoju privrženost načelima od kojih zavise mir i stabilnost u svetu. Zbog toga i danas, kada se raspravlja o pokrajini Kosovo i Metohija, mi sa punim poverenjem očekujemo od Saveta bezbednosti da snagom svog autoriteta obezbedi da se ni u slučaju Srbije i Crne Gore ne odstupi od nenarušivog principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Ubeđen sam da nam je svima zajedničko uverenje da je nezamislivo da se rasparčava jedna osvedočeno demokratska zemlja i da se, protivno njenoj volji, menjaju njene međunarodno priznate granice. To bi bez sumnje bio nezapamćen slučaj u međunarodnom pravu i praksi Svetske organizacije, ali i opasan presedan sa nesagledivim dugoročnim posledicama po međunarodni poredak u celini. Molim vas da imate u vidu da se odgovornost koja danas leži na Savetu bezbednosti ne odnosi samo na sudbinu jedne balkanske zemlje, nego da su pitanju osnovni principi na kojima, u interesu mira u svetu, počivaju i deluju Ujedinjene nacije. Posebno mi je stalo, gospodine predsedniče, da Savetu bezbednosti predočim da je državna zajednica Srbija i Crna Gora u potpunosti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u procesu uspešnog rešavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta. Mi smo, unutar tih najopštijih okvira, bezrezervno opredeljeni za kompromisno rešenje i spremni da pokrajini Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu SCG obezbedimo suštinsku autonomiju. Od pravednog i uspešnog rešenja kosovskog problema uveliko će zavisiti budućnost moje zemlje, regiona, pa u određenoj meri i Evrope. Zato mi, sa uvažavanjem i poverenjem, izlazimo pred ovaj forum očekujući njegov presudan doprinos u duhu prethodnih dokumenata Saveta bezbednosti, a pre svega sa osloncem na Rezoluciju br. 1244 od 10. juna 1999. godine. I kao što ta Rezolucija nedvosmisleno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, mi smo sigurni da naredne odluke Saveta bezbednosti neće izneveriti ovaj načelni stav Ujedinjenih nacija.

Gospodine predsedniče, Savet bezbednosti UN nalazi se danas pred veoma odgovornim zadatkom. Treba da donese odluku o prelasku na novu fazu rešavanja pitanja Kosova i Metohije a da prethodna faza ni izbliza nije ispunila jasno projektovane zadatke. Tokom prethodnih zasedanja ovog tela o Kosovu i Metohiji naša strana argumentovano je predočavala opšte rđavo stanje u pokrajini, a posebno beznadežan položaj srpske i ostalih nealbanskih zajednica. Više puta smo izneli podatke koji su uverljivo govorili ne samo o tome da je Kosmet daleko i od samog privida multietničnosti, već da su pogažena i najelementarnija ljudska prava i slobode, od prava na život do slobode od straha.

Izveštaj ambasadora Kai Eidea, koji se danas nalazi pred Savetom bezbednosti, ima dva osnovna cilja: da dƒ sveobuhvatnu ocenu situacije na Kosovu i Metohiji i, na osnovu te ocene, utvrdi ima li osnova da otpočnu pregovori o budućem statusu pokrajine. Još preciznije, zadatak ambasadora Eidea bio je da ispita koliko su na Kosmetu ispunjeni standardi od kojih se mora poći u izgradnji demokratskog, multietničkog i ekonomski održivog društva .

Dajući ocenu situacije na Kosmetu, ambasador Eide je izneo priličan broj ključnih činjenica, posebno kada je reč o teškom položaju srpske i drugih nealbanskih zajednica. "Malo je učinjeno da se stvore osnove multietničkog društva", kaže on, pa je situacija u tom pogledu izuzetno "mračna". "Manjinske zajednice, a naročito kosovski Srbi, trpe od nesigurnosti koja nije samo stvar njihove percepcije". U svakom slučaju, "teško je očekivati od pripadnika manjinskih zajednica da se izlažu riziku ne bi li proverili da li sloboda kretanja i sigurnost" za njih postoje ili ne postoje. "Svojinska prava se ne poštuju i ne štite". A masovno bespravno oduzimanje državne svojine Srbije putem privatizacije, uopšte se ne pominje u Izveštaju. "Bespravna gradnja i bespravno zaposedanje tuđih kuća raširene su pojave". Posebno kada je reč o manjinskim zajednicama, "maltretiranje, pljačka, krađa stoke i slične pojave" svakodnevna su stvar; tome "treba dodati rašireno a nezakonito zaposedanje svojine, naročito obradivog zemljišta, što onemogućava pristup takvoj svojini i njeno korišćenje bez izlaganja riziku po vlastitu bezbednost".

Posebnu pažnju, gospodine predsedniče, zaslužuje sledeća ocena ambasadora Eidea: "Odsustvo sigurnosti i nepoštovanje svojinskih prava, kao i neizvesnost u pogledu budućnosti, u velikoj meri su doveli do toga da je proces povratka praktično zaustavljen. Duboko je uvreženo mišljenje da počionici zločina ostaju nekažnjeni i da su mogućnosti za ponovno uspostavljanje normalnog života veoma ograničene. Velika većina onih koji su napustili Kosovo posle juna 1999. godine nije se vratila". Ove tvrdnje dobijaju još veću težinu kada ih dovedemo u vezu sa preciznim podacima koji se u Eideovom izveštaju ne navode. Preko 60% Srba sa Kosova i Metohije danas su interno raseljena lica u centralnoj Srbiji. Ako izuzmemo severni deo Mitrovice, u Prištini, Prizrenu, Peći, Gnjilanu, Uroševcu i drugim kosmetskim gradovima nema više Srba; Srbi u pokrajini danas su uglavnom ugroženo i obespravljeno seosko stanovništvo. O potpunoj pravnoj nesigurnosti Srba najbolje govori podatak da od 17.000 presuda u imovinskim sporovima koje su pred kosmetskim sudovima donesene u korist Srba, dosad praktično nijedna nije izvršena. Od juna 1999. godine pravoslavlje na Kosmetu izloženo je surovom i smišljenom progonu. Potpuno ili delimično je uništeno oko 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavna groblja širom Kosmeta s oskrnavljena i u mnogim slučajevima uništena, a pravoslavni hrišćani lišeni osnovnih mogućnosti za ispovedanje svoje vere.

Svi ovi primeri grubog kršenja i potpunog obesmišljavanja ljudskih i manjinskih prava u Izveštaju se tumače ne samo etnički motivisanim nasiljem nad manjinama, već i nesprovođenjem propisa i slabošću institucija, pre svega pravosuđa i policije. To se odnosi kako na centralne pokrajinske institucije, u kojima, kako se u Izveštaju ističe, Srbi strahuju da im je namenjena samo dekorativna uloga. To se pođednako odnosi i na sistem lokalne samouprave, koji u pogledu zaštite srpske i nealbanskih zajednica nije razvijen ni na papiru, a nekmoli primenjen.

Uprkos ovim činjenicama, gospodine predsedniče, ambasador Eide je preporučio da se otvori proces pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. On, doduše, dodaje da za otpočinjanje ovog procesa nijedan trenutak neće biti dobar" i insistira na tome da s primenom standarda treba nastaviti i tokom pregovaračkog procesa. Suštinsko pitanje ipak ostaje: da li je moguće da pregovori o statusu uspeju ako ključni standardi ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji ne samo da nisu ispunjeni, nego nema izgleda ni da budu ispunjeni u bliskoj budućnosti? U ovom trenutku mislim da bi se na to pitanje mogao dati samo sledeći odgovor. Jedino ozbiljnim i do kraja realističnim sagledavanjem situacije na Kosovu i Metohiji, kojem je značajan doprinos dao i izveštaj ambasadora Eidea, možemo postići ono što bih želeo da verujem da je zajednički cilj svih onih koji se bave kosmetskim pitanjem, a to je da u ovoj pokrajini bude više prava a znatno manje nasilja i straha.

II
Meni je, gospodine predsedniče, posebno stalo da u ovoj prilici naglasim da će se moja zemlja, sa svoje strane, u procesu koji predstoji u potpunosti oslanjati na opšta načela i norme međunarodnog prava i univerzalno priznate vrednosti demokratskog poretka. To znači da Srbija i Crna Gora s pouzdanjem očekuje da će Savet bezbednosti, postupajući u skladu sa sopstvenim principom nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država, okvir i mandat razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije definisati kao razgovor o statusu pokrajine unutar međunarodno priznate države SCG. Izričito ukazujem, gospodine predsedavajući, da svi principi za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, koje mi danas ovde zastupamo, bez izuzetka predstavljaju principe Ujedinjenih nacija, za čije je sprovođenje zadužen Savet bezbednosti.

Prvi naš stav glasi da bilo koje rešenje problema mora voditi računa o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore kao međunarodno priznate države, članice Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Ovakav stav u opštoj ravni nalažu osnovni izvori međunarodnog prava – među ostalima Povelja Ujedinjenih nacija i Završni akt iz Helsinkija – dok se, u ovom posebnom slučaju, temelji na Rezoluciji 1244 SB UN, gde je izričito (exprešis verbis) potvrđen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Uz osnovne izvore međunarodnog prava, granice i teritorijalni integritet država nastalih raspadom prethodne Jugoslavije dodatno su zajemčeni posebnim međunarodnim dokumentima i sporazumima, kao što su Mišljenja Arbitražne komisije Konferencije o Jugoslaviji (Mišljenje br. 3 od 11. januara 1992) i Opšti okvirni sporazum o miru u Bosni i Hercegovini od 21. novembra 1995. (Dejtonsko - pariski sporazum).

Pored toga što napred izneti stav počiva na osnovnim izvorima i pravilima međunarodnog prava, sve rezolucije Saveta bezbednosti koje su se odnosile na krizu na Kosovu i Metohiji pre Rezolucije 1244, dakle rezolucije br. 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) i 1239 (1999), kao i sama Rezolucija SB UN br. 1244, exprešis verbis potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Smatram da je Savet bezbednosti, koji je i sam pravno vezan Poveljom UN, pravo mesto da se naglasi da se ovde ne radi o fakultativnim obavezama država već o normama međunarodnog prava sa najvišim stepenom obaveznosti, to jest o normama jus cogens, čije je poštovanje osnovni uslov funkcionisanja međunarodne zajednice kao celine, i od kojih nije moguće nikakvo odstupanje.

Drugo: u razgovorima o budućem statusu mora se voditi računa o činjenici da je Srbija i Crna Gora demokratski organizovana država. Kao bez sumnje i članovi ovog visokog tela, mi smatramo nezamislivim da se bilo kojoj demokratskoj zemlji nameću bilo kakva rešenja, a najmanje ona rešenja koja bi ugrozila njene međunarodno priznate granice. Svaki pokušaj nametanja rešenja u vidu faktičkog legalizovanja podele Srbije otimanjem dela njene teritorije, predstavljao bi ne samo pravno nasilje nad jednom demokratskom državom, već i nasilje nad samim međunarodnim pravom.

Treće: naša politička volja i energija moraju biti, i biće, usmerene ka pronalaženju konkretne i ostvarljive forme suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju, pri čemu legitimni interesi albanskog naroda u toj pokrajini ostaju neprikosnoveni. Podsećamo da je suštinska autonomija Pokrajine predviđena kao oblik političkog rešenja krize još u Rezoluciji Saveta bezbednosti br. 1160 iz 1998. godine, a da su Zaključci sastanka ministara G-8 od 6. maja 1999. godine i tekst Sporazuma koji je predstavljao osnovu za prestanak neprijateljstava, reafirmisali takvo političko rešenje.

Četvrto: verujem da delim mišljenje članova ovog visokog tela kada kažem da će mirno i sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije unutar Srbije i Crne Gore predstavljati odlučujući korak ka evropskim integracijama ne samo naše države već i svih zemalja u regionu. Sporazumno rešenje podrazumeva kompromis u kojem ni srpska ni albanska strana neće moći da ostvare sve svoje ciljeve i aspiracije. Ali samo nas kompromis vodi bržoj integraciji u evropski ekonomski, socijalni i kulturni prostor i, u krajnjoj liniji, u priključivanje Evropskoj uniji.

Ova temeljna opredeljenja, gospodine predsedniče, predstavljaju okvire u kojima naša zemlja, sa najboljim namerama i optimizmom, pristupa procesu definisanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

III Pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, gospodine predsedniče, imaće najviše izgleda da se uspešno završe ukoliko se u svom glavnom delu budu odvijali u formi neposrednih razgovora predstavnika dveju strana. Siguran sam da među nama nema spora o tome da opšti cilj razgovora treba da bude sporazumno rešenje strana učesnica, uz poštovanje osnovnih načela i normi međunarodnog prava. Ako je to stvarni cilj, onda naši razgovori moraju biti neposredni. Ukoliko takvu formu razgovora nije moguće postići odmah, na samom početku, jasno je da specijalni izaslanik za statusno pitanje mora tome maksimalno da teži. Do konačnog cilja, po našem uverenju, može se doći samo u neposrednim razgovorima u prisustvu specijalnog izaslanika i njegovih saradnika.

I na kraju želim da kažem da je danas opšta situacija u Srbiji i Crnoj Gori, kao i na Kosovu i Metohiji, sasvim različita u odnosu na onu iz juna 1999. godine. U Srbiji je uspostavljena demokratska vlast, SCG je regulisala svoj status u Ujedinjenim nacijama i nepovratno se uključila u evropske integracione procese. Time su načelo i pozitivna norma međunarodnog prava o suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše države, koji su jasno potvrđeni i u junu 1999. godine, presudno obogaćeni demokratskim sadržajem. Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, dobrosusedski odnosi i mir u regionu i svetu postali su osnovne odrednice u sprovođenju unutrašnje i spoljne politike Srbije i Crne Gore. Ukratko, moja zemlja se afirmisala, i sve se više afirmiše, kao pouzdan garant osnovnih demokratskih vrednosti današnjeg sveta, kako unutar svoje teritorije tako i u regionu.

Dopustite mi, gospodine predsedniče, da ovo obraćanje završim izražavajući nedvosmislenu spremnost svoje zemlje da, zajedno sa Savetom bezbednosti, i na način koji predviđaju međunarodne norme, uloži svaki napor kako bi se došlo do kompromisnog rešenja problema Kosova i Metohije. Želim da verujem da će i druga strana u sporu biti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti, a ubeđen sam da međunarodna zajednica, oličena u Ujedinjenim nacijama, neće dopustiti da, pod pritiskom pretnji nasiljem, dođe do razbijanja jedne demokratske države i na taj način do potkopavanja najdubljih osnova na kojima počiva međunarodni poredak. Podrazumeva se, i uveren sam da vi to najbolje razumete, da nijedna demokratska i slobodna država nikada to ne bi mogla da prihvati. Jer, gospođe i gospodo, o tome je danas i ovde zapravo reč.

Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo, znajući da delimo zajedničke principe na kojima počiva međunarodni pravni poredak i sama organizacija UN, izražavam poverenje u pravično postupanje Savet bezbednosti. Zbog toga očekujem ništa manje od elementarne pravednosti, i ništa više od saglasnosti o tome da za moju zemlju važe oni isti univerzalni principi koji važe za svaku od vaših zemalja pojedinačno, ali i za sve demokratske države-članice svetske porodice naroda.

U uverenju da će Savet bezbednosti s punom ozbiljnošću razmotriti argumente koje sam predočio, zahvaljujem se, gospodine Predsedavajući, na prilici da se obratim ovom visokom skupu, kao i na pažnji sa kojom sam saslušan.

Beograd/Njujork, 24. oktobra 2005. godine


Reakcije | Broj reakcija: 6
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.