[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Kosovo je jedina oblast u Evropi gde se ne poštuju međunarodni standardi
Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG

Jelena Markoviq
Stvarno stanje na Kosovu i Metohiji je takvo da Srbija i Crna Gora (SCG) nijedan oblik kompetencija iz Rezolucije 1244 SB UN ne ostvaruje i ima veoma slab pristup informacijama, naročito onim koje se tiču rada privremenih institucija i UNMIK-a. Stoga Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG, Koordinacioni centar za Kosovo i druge institucije državne zajednice i Srbije do informacija dolaze posredno.

U oblasti ljudskih i manjinskih prava vrlo značajni izvori su izveštaji međunarodnog Ombudsmana i međunaronih organizacija. Međutim, tu treba staviti ogradu, s obzirom na to u UN, kada svoje videnje stanja izlažu predstavnici UN administracije, njihove ocene ne odgovaraju stvarnom stanju. Jer, ako vi govorite o napretku učinjenom u oblasti ljudskih prava onda je pitanje šta je standard koji se uzima za merilo i šta je početna osnova, preko koje merimo napredak. Ako pominjemo procente, oni ponekad deluju ohrabrujuće, pa pokazuju da se u odnosu na proteklu godinu više procenata ljudi vratilo na Kosovo, ali ako se pogledaju cifre, onda imate činjenicu da se svega nekoliko porodica godišnje na Kosovo vraća, što je, jako obeshrabrujuće.

Statistike su vrlo varljive kada se radi o ljudima i njihovim sudbinama. Kosovo nije ni blizu standarda u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, i to ne u odnosu na SCG koja je u višem evropskom rangu, nego u odnosu na druge zemlje u Evropi. Kosovo je bez ikakve sumnje bez primera, oblast u Evropi, gde su u najtežem i najgorem položaju tamošnji žitelji i gde su njihova ljudska i manjinska prava potpuno nezaštićena. Retko se gde može naći deo Evrope gde je čitav korpus ljudskih prava - od prava na kretanje, na život, na upotrebu maternjeg jezika, na povratak, na obrazovanje, ugrožen. Kosovo je jedina oblast u Evropi gde se ne postuju medunarodni standardi. Mi smo probali da utičemo na privremene institucije da Konvencije o ljudskim pravima, koje se poštuju u SCG i koje su iznad našeg zakonodavstva, budu obavezujuće i na Kosovu, s obzirom da je ono i dalje deo SCG. UNMIK je potpisao sa Savetom Evrope (SE) bilateralne ugovore kojima se obavezuje da će poštovati Okvirnu konvenciju za zaštitu manjina i Konvenciju za sprečavanje torture.

U praksi je, međutim, na Kosovu vrlo malo toga učinjeno. Činjenica da nezavisnim posmatračima SE, koji bi obišli zatvore na Kosovu, do danas nije omogućeno da ih obiđu, govori o tome koliko je UNMIK spreman da se izvrši nadzor nad postovanjem ljudskih prava i sloboda čoveka. Komitet protiv torture SE ima pravo da u svaku zemlju, u svakom trenutku, bez najave uđe u bilo koju zatvorsku instituciju. Drugo, pregovori da se na Kosovu poštuju međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava traju već četiri godine, što dovoljno govori o tome kakvo je raspoloženje da se u pokrajini poštuju međunarodne obaveze i norme. Ironija je da je Kosovo još uvek deo SCG, zemlje u kojoj se međunarodne konvencije u potpunosti poštuju, a njihova primena veoma strogo nadzire. S obzirom da je UNMIK potpisnik tih sporazuma, a ne privremene institucije, za odgovornost i nepoštovanje međunarodnih standarda u sprovodenju prava čoveka treba skretati pažnju na UNMIK. SE je, inače, godinu i po dana čekao na inicijalni izveštaj UNMIK-a o stanju manjinskih prava na Kosovu i činjenica je da taj izveštaj još nije objavljen.

Međutim, ođednom se u Prištini krenulo sa ispunjavajem pojedinih međunarodnih normi, upravo pred početak pregovora o konačnom statusu što je za svaku pohvalu, ali izaziva sumnju u iskrenost i trajnost takvih nastojanja. Indikativno je da je Komitetu SE za ispitivanje sprovodenja Okvirne konvencije o zaštiti manjina pre dve nedelje dozvoljeno da poseti Kosovo. Ono o čemu se malo govori je i to da je UNMIK počeo sa cudnovatim insistiranjem na readmisiji građana na Kosovo, a koji su u zapadnoj Evropi izgubili pravo na boravak. Stav SCG je da se građani moraju vraćati u mesto svog prebivalista. Ako su sa Kosova onda moraju biti vraćeni na Kosovo, a ako su pripadnici manjina ne mogu biti vraćeni dok im se ne garantuje bezbednost.

UNMIK je bez konsultacija sa SCG potpisao sa Nemackomc ugovor o povratku nealbanaca na Kosovo, kroz proces readmisije i kroz taj sporazum UNMIK garantuje njihovu bezbednost. Ali, ako pogledate dosadašnju situaciju i ako pogledate činjenicu da na Kosovu ne postoji ni elementarna bezbednost za manjine, moje je pitanje kako će dodatni broj lica, sada u statusu dvostrukih izbeglica - prvo su bile izbeglice u Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, a sada će biti izbeglice i unutar Kosova - ostvariti svoja elementarna prava kada to ne mogu oni koji su sve vreme od 1999. do danas bili na Kosovu i uporno to pokušavali.

Vrlo je teško sa aspekta nekoga ko se profesionalno bavi ljudskim pravima uporedivati stanje na Kosovu sa bilo kojim prostorom na svetu. Primera radi, oblast obrazovanja i pravo manjina podrazumeva obrazovanje na svim nivoima, dvojezičnost, kurseve i pozitivnu diskriminaciju u zapošljavanju obrazovnih kadrova, a kada govorite o Kosovu to znači da deca idu do škole uz policijsku ili vojnu pratnju. Uspešnim školovanjem na Kosovu smatra se mogućnost da se ljudi školuju, a da u tom procesu ne izgube život. O kvalitetu školovanja u takvim uslovima veoma je teško govoriti. Ista je situacija i kada govorimo o zaštiti prava vezanih za kulturni identitet, kao što su informisanje, službena upotreba jezika.

Želim da skrenem pažnju na još jedan problem koji se na Kosovu zaboravlja. Jeste da je suština problema u odnosima izmedu Srba i Albanaca, ali ima etničkih grupa na Kosovu koje su zbog takvih odnosa kolateralna steta. Tu pre svega mislim na Rome. Situacija Goranaca i Bošnjaka je malo drugačija, i oni su delimično integrisani u institucije i imaju njima delimičan pristup, ali je pozicija Roma na Kosovu alarmantna. Oni žive u higijenski potpuno neadekvatnim uslovima, kao sto je kamp u Plemetini, u kome su izloženi umiranju od zaraznih bolesti, potpuno izolovani u siromastvu, bedi i gladi. Niko na to ne reaguje. U slucajevima kada se pokusava da se njihov problem i status resi, to se čini na neadekvatan i politicki instrumentalizovan nacin. Ako je jasno da Romi uglavnom žive u srpskom okruženju i da se oni zbog jezičke barijere, pošto ne govore albanski, radije sklanjaju u srpske sredine i ako je jasno da su interno raseljeni Romi odlazili iz albanskih u srpske delove, jasno je gde treba tražiti njihovu budućnost. Uprkos tome, međunarodna zajednica kada želi da rešava problem Roma, odlučuje se na neverovatne poteze kao što je izgradnja romskog naselja u južnom delu Mitrovice. Tu bi Romi trebalo da se kolektivno vrate, u potpuno albansko okruženje, gde su izloženi potencijalnom egzodusu i istrebljenju. Unapred se zna da Romi to neće prihvatiti i šta je rezultat? Nastaviće da i dalje žive u srpskim sredinama u nepodnošljivim uslovima, a sredstava za rešavanje njihovih stambenih problema biće investirana u delove sa albanskom većinom na Kosovu.

Ako želimo da rešimo pitanje drugih manjina to bi trebalo da učinimo na način za njih prihvatljiv, a ne da Beograd ili UNMIK utiču na njihovu sudbinu bez njihove saglasnosti o tome. Ovim ne želim da kažem da vremenom neće biti moguće i da Romi i drugi žive u albanskom okruženju i da imamo multietnicko Kosovo, ali u ovom trenutku to je nemoguće. Najgora varijanta je eksperimentisati sa multietničnošću i to sa najranjivijom zajednicom - Romima. Srbi su koliko toliko organizovani, imaju oslonac na institucije Beograda, ali Romi su na brisanom prostoru, najlakše izloženi svim vrstama manipulacijama, kao što su prethodnih godina bili pod udarom asimilacije.


Reakcije | Broj reakcija: 14
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.