[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Početak pregovora - Novi bezbednosni izazov
Piše: Zoran Dragišić, profesor Fakuleta civile odbrane i vojni analitičar

Zoran Dragišić
Pitanje rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije postavlja se, pre svega, kao pitanje bezbednosti. Kosovskometohijski problem, koji naravno nije počeo 1999. godine, oduvek je u sebi nosio ogroman krizni potencijal i svaka sila koja je pokušavala da reši tzv. kosovski čvor suočavala se sa gotovo identičnim problemima. Problemi su bili, pre svega, vezani za nesposobnost kosovskog društva da pronadje održive oblike zajedničkog života izmedju različitih etničkih zajednica. Kosovske različitosti uvek su se ispoljavale kroz forme brutalnog nasilja i isključivosti, koje su u dugom vremenskom periodu sprečile kosovskometohijsko društvo da se modernizuje. Direktna posledica takve istorije je današnje kosovsko društvo, koje predstavlja svojevrsni anahronizam na tlu savremene Evrope.

Situacija na savremenom Kosovu i Metohiji posledica je delovanja više faktora, od kojih je svaki izvršio, slobodno se može zaključiti, katastrofalan uticaj. Rezultanta delovanja ovih sila je današnje Kosovo i Metohija, zaglavljeno u blatu kriminala, terorizma i političkog radikalizma, pod upravom nesposobnih i nezainteresovanih medjunarodnih birokrata čije činjenje, i još više nečinjenje, stvara političko i društveno okruženje iz koga se teško nazike izlaz prema normalnom društvu.

Početak pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije prestavlja novi bezbednosni izazov. Albanski ekstremisti su nakon juna 1999. godine, kada su srpske snage bezbednosti napustile prostor Kosova i Metohije, na svaki nagoveštaj otpočinjanja političkog procesa koji bi trebao da dovede do bilo kakvog rešenja statusa južne srpske pokrajine pokretali talas terorističkog nasilja radi, sa jedne strane, zastrašivanja srpske zajednice i njenog proterivanja sa Kosova i Metohije i, sa druge strane, slanja političke poruke predstavnicima medjunarodne zajednice da Albanci nisu spremni na ostanak u državnopravnom okviru Srbije. Početak pregovora obeležilo je pojavljivanje tzv. Vojske za nezavisnost Kosova koja je u svom proglasu najavila nove terorističke akte, ovaj put prema albanskim poslanicima kosovskog parlamenta i drugim albanskim političarima na Kosovu i Metohiji ukoliko ne proglase apsolutnu nezavisnost Kosova i Metohije. Senka terorističke pretnje svakako će obeležiti poziciju albanskog pregovaračkog tima, što će, posredno, dovesti teroriste za pregovarački sto. Jasno je da u takvoj situaciji od ozbiljnih pregovora nema ništa. Ono u čemu se svi analitičari potpuno slažu su očekivanja novog nasilja na Kosovu i Metohiji, pa možda i u drugim delovima Srbije, ukoliko Albanci ne postignu svoje ciljeve tokom pregovora.

Ovakav zaključak se može izvesti na osnovu dosadašnjeg ponašanja albanskih ekstremista i na osnovu poznavanja ciljeva albanskog nacionalnog pokreta koji su veoma jasno deklarisani. Medjutum, ova tvrdnja, iako veoma logična, nije potpuna. Ostaje otvoreno pitanje šta bi se moglo dešavati, i da li će biti novog nasilja ukoliko albanski radikali potpuno ostvare nezavisno Kosovo kao svoj strateški cilj?

Da bi se dalo kvalifikovano predvidjanje bezbednosti Kosova i Metohije, ali i šireg regiona Balkana, mora se poći od prirode albanskog nacionalnog pokreta za nezavisnost Kosova i Metohije, njegove ideološke osnove, istorijata, uticaja stranog faktora i budućnosti koju za Kosovo i Metohiju projektoju zainteresovani činioci.

Albanski pokret za nezavisnost Kosova i Metohije, iako postoji kao ideja veoma dugo, i često je menjao svoje deklarisane ciljeve u rasponu od pripajanja Kosova i Metohije Albaniji, pa do stvaranja suverene i samostalne države Kosovo, u savremenoj formi oličenoj u terorističkoj OVK, javlja se sredinom 90 tih godina prošloga veka. U početnim fazama nastanka OVK, se predstavljala kao ustanička oružana formacija koja se bori za prava ugroženog albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, koji se nalazi pod snažnim terorom Miloševićevog režima. Predstavljena kao druga faza nenasilnog narodnog pokreta koji se bori za ljuska prava Albanaca na Kosovu i Metohiji, OVK je veoma lako zadobila naklonost odredjenih krugova u Evropi i SAD. Terorističke akcije koje je OVK izvodila tokom 1997., 1998. i 1999. godine zapadna javnost je tolerisala iz dva razloga.

Prvi razlog leži u činjenici da su akcije izvodjene protiv režima Slobodana Miloševića, koji je tada, posle dejtonske mirotvoračke faze, ponovo postao balkanski kasapin. Pri tom, niko nije postavljao pitanje zašto, kada se već bore za ljudska prava, ne pomognu srpskoj opoziciji da na izborima obori Slobodana Miloševića, a nakon toga u demokratskoj Srbiji reše probleme vezane za manjinska prava. Odgovor je prost, albanski nacionalni pokret nije pokret koji se bori za ljudska prava, već pokret koji se bori za teritoriju. Drugi razlog ogleda se u činjenici da medjunarodni islamistički terorizam postaje svetski problem broj jedan tek nakon 11. septembra 2001. Prisustvo Osame Bin Ladena u Albaniji 90-tih godina prošlog veka nije doživljavano kao veliki problem, tada je mnogo veći neprijatelj bio Slobodan Milošević. Saznanja da medjunarodna islamistička mreža Al Kaida finansira ustanak Albanaca na Kosovu i Metohiji krajem 90-tih godina nisu ni približno bila alarmantna kao danas. Medjutim, dok je ondašnja kratkovida američka administracija direktno podržavala teroriste na Kosovu i Metohiji, verujući da pomaže demokratiju, Osama Bin Laden je od tog istog pokreta stvorio jednu od svojih baza koja se koristi direktno protiv američkih nacionalnih interesa.

Buduća dešavanja na Kosovu i Metohiji direktno će zavisiti od toga koja će grupacija odneti prevagu, sekularna etnoseparatistička ili verski motivisana islamistička. Obe terorističke grupacije imaju za sada isti cilj, stvaranje nezavisnog Kosova, ali se njihovi stavovi u pogledu budućnosti nove drzave znatno razlikuju. Etnoseparatisti vide sebe kao novu političku elitu koja će vladati sekularnim Kosovom, dok islamisti nezavisno Kosovo vide kao deo novog kalifata. U slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, ove dve grupacije veoma brzo bi se sukobile, jer bi sekularna vlast nezavisnog Kosova i Metohije bila na meti islamista, kao uostalom i sve sekularne vlade zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Procene odnosa snaga ove dve grupacije ukazuju da bi islamisti uspeli da odnesu pobedu, ali bi u tom sukobu, pored Srba i drugih manjinskih zajednica, glavne mete postali i pripadnici medjunarodnih snaga i civilno osoblje koje se nalaze na Kosovu i Metohiji. Od dolaska medjunarodnih snaga, islamisti su uspeli da razviju i ojačaju terorističku mrežu, neometani od medjunarodnih snaga, što danas predstavlja glavnu bezbednosnu pretnju, pre svega za same medjunarodne snage. Pored toga, treba imati u vidu uticaj koji organizovane kriminalne grupe imaju na Kosovu. Kriminalci predstavljaju veoma značajnu snagu, pre svega finansijsku. Medjutim albanski kriminalci nisu politička snaga, pošto se nalaze u funkciji medjunarodnog islamističkog terorizma, koji ih u potpunosti kontroliše i za koji ostvaruju značajne prihode.


Prizavanje nezavisnosti Kosova otvorilo bi i problem tri opštine na jugu Srbije, koje albanski separatisti nazivaju istočno Kosovo. Ovaj problem bi sigurno doveo do novih oružanih sukoba, što bi kosovskometohijski problem proširilo i na druge oblasti regiona. Ukoliko pregovori o konačnom statusu Kosova i Metohije budu krenuli u nepovoljnom pravcu po radikalne Albance, nasilje u toku trajanja pregovora je izvesno. U tom slučaju islamisti bi iskoristili priliku da potpuno marginalizuju sekularne albanske političare, i na Kosovu stvore situaciju sličnu iračkoj. Ovakav scenario moguć je u sklopu otvaranja novog fronta protiv " modernih osvajača i krstaša ", čime bi se pomoglo teroristima koji se bore u Iraku. Na taj način islamisti bi Albance uvukli u globalni džihad, koji bi se završio katastrofalno po njih. Usklopu ovakvog rata mogu se očekivati teroristički napadi slični onima u Madridu i Londonu i u drugim gradovima regiona, pre svega u srpskim gradovima izvan Kosova i Metohije, ali i u gradovima Makedonije, Albanije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske, a možda i šire.

Ovakav razvoj dogadjaja doveo bi do potpunog gubitka medjunarodne podrške koju su Albanci uspeli da zadobiju za oružanu pobunu protiv Srbije i stvaranja neke vrste saveza balkanskih zemalja za borbu protiv islamskog terorizma u regionu, koji bi, prirodno uživao ogromnu podršku SAD i EU. Ovaj mračni, ali nažalost veoma mogući scenario, doveo bi do opšteg rata na Balkanu, a kosovskometohijske Albance učinio taocima medjunarodnih terorista, koji bi ih veoma lako žrtvovali za svoje ciljeve. Umesto toga Albanci na Kosovu i Metohiji imaju istorijsku šansu da stvore "državu u državi".

Srpska strana u pregovorima sa zadovoljstvom bi prihvatila podelu Kosova i Metohije na dva entiteta, pri čemu bi albanski entitet praktično mogao biti država koja se samo tako ne bi zvala. Albanci bi imali praktično sve državne institucije, osim naravno vojske i diplomatije, zakoni Srbije nebi se odnosili na njih, već bi donosili vlastite propise... Ovakvo rešenje garantovalo bi dugotrajan mir na Balkanu koji je neophodan za početak ekonomskog prosperiteta i priključenje celokupnog regiona Evropskoj Uniji. Kluč rešenja drize kosovski Albanci, samo od njih zavisi da li će se suprotstaviti islamskim fanaticima i tražiti rešenje koje će uvažavati njihove, a ne interese svetskih terorista i kriminalaca. Ako sada donesu pogrešnu odluluku, posledice mogu biti katastrofalne. Istorijske greške srpskog naroda mogu im biti odličan primer.


Reakcije | Broj reakcija: 28
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.