[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Dugovi Srbiji - imovina Kosovu
Piše: Prof. dr Ljubodrag Savić, Ekonomski fakultet Beograd

Ljubodrag Savić
Po ko zna koji put u svoja dva veka državnosti, Srbija se ponovo nalazi pred istorijskom odlukom. Ovaj put se konačno određuje status njene južne pokrajine. Srbi su opet, kao i toliko puta u istoriji, oštro suprostavljeni i podeljeni. Nema jedinstvenog stava i rešenja za budući status Kosmeta. Kao da se srpski pregovarački tim plaši da javno artikuliše svoje interese i svetu ukaže na katastrofalne posledice ekonomskog genocida koji se na Kosovu i Metohiji čini prema imovini srpskih građana, preduzeća i države.

Za srpski narod, Kosovo i Metohija je kolevka duhovnosti, državnosti i istorijskog pamćenja. Ali, na Kosovu i Metohiji, je posle krvavog rata iz 1999. godine, i proterivanja Srba i srpske države sa teritorije njene južne pokrajine, ostala vredna srpska imovina. Srpske kuće su spaljene i srušene, vinogradi, voćnjaci, njive i livade zakorovljeni, a imovina srpskih preduzeća se rasprodaje, da se što pre zatre svaki trag o postojanju Srba na kosovsko-metohijskim prostorima. To će se zaista i desiti, ako svetu ne skrenemo pažnju, da je Srbija u poslednjih pola veka vodila snažnu politiku smanjivanja velikih regionalnih razlika, ulažući ogromna sredstva za brži razvoj Kosova i Metohije, uprkos činjenici da su i neki delovi Srbije isto tako bili nerazvijeni. Ta nesebična pomoć Srbije je dovela do ogromnog porasta životnog standarda građana Kosova i Metohije.

Srbija je znala da bez nadprosečno brzog ekonomskog razvoja svoje južne pokrajine, nije moguće ostvariti ni duhovnu i nacionalnu emancipaciju njenih stanovnika. Zbog toga je neposredno posle II svetskog rata i ustanovljen Fond za podsticanje bržeg razvoja nerazvijenih republika i pokrajine Kosovo. Do 1963. sredstva za ove namene su direktno uzimana iz državnog budžeta. Od te godine uvedena je zakonska obaveza izdvajanja 1,92 odsto iz DP privrede Srbije, Hrvatske, Slovenije i Vojvodine, koja su korišćena za podsticanje bržeg razvoja ostale tri nerazvijene republike i pokrajine Kosovo i Metohija. Devedesetih godina, osim obaveznog izdvajanja dela DP privrede, bilo je predviđeno da svaka razvijena republika i pokrajina Vojvodina na Kosovu izgrade po jednu fabriku godišnje. Kosmet, kao najnerazvijenije područje je imalo specijalni status, pošto se od ukupnih sredstava Fonda, na Kosovo i Metohiju plasiralo između 33 i 38 odsto.

Kolika je vrednost "zarobljene" srpske imovine na Kosovu i Metohiji?

Srpska Vlada procenjuje da obaveze Kosova i Metohije prema Fondu za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i Metohija iznose preko 17 milijardi $. S obzirom da je Srbija u sredstvima Fonda učestvovala sa trećinom, može se zaključiti da su naša potraživanja po tom osnovu vredna 5,5 milijardi dolara. Prema podacima Privredne komore Beograda, preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, pri čemu samo PTT ima 130, ŽTP 55, EPS 18, a Srbijašume 45. Imovina ovih 1.358 preduzeća se procenjuje na najmanje 1,5 milijardi dolara, sobzirom da je do sada na Kosovu prodato 140 preduzeća za 143 miliona evra.

Država Srbija je, pod pritiskom međunarodne zajednice, preuzela kosovski dug u ukupnom iznosu od 1,1 milijarde dolara, a u poslednjih nekoliko godina po osnovu kamata za kosovski dug, je već otplatila 350 miliona dolara.

Posle 1999. sa Kosova i Metohije je izbeglo preko 30 hiljada srpskih porodica, a vrednost objekata i njihove imovine koju su tamo ostavili procenjuje se na najmanje 4 milijarde dolara.

Prema tome, država Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, kao i obaveza bivšeg Fonda za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i kosovskog spoljnog duga, potražuje najmanje 12,5 milijardi dolara. Da su u pitanju velika potraživanja, potvrđuje i podatak da se kosovski BDP procenjuje na 2,5 milijarde dolara, dok je istovremeno srpski BDP 22 milijarde dolara, a spoljni dug 14 milijardi dolara.

Kakva je sudbina srpske imovine na Kosovu i Metohiji?

Već nekoliko godina UNMIK, preko Kosovske poverilačke agencije, rasprodaje srpsku imovinu, bez bilo kakvog znanja i učešća naših preduzeća i građana. KPA, suprotno evropskim standardima o privatizaciji, formira nova preduzeća, na koja prenosi imovinu, dok obaveze ostaju ranijim preduzećima. Imovina tih novo formiranih preduzeća se prodaje u viđenom stanju, bez preciznog utvrđivanja njene vrednosti i vlasnika. Prihodi od privatizacije odlaze u kosovski budžet. KPA, sa znanjem UNMIK-a nezakonito rasprodaje i krčmi srpsku imovinu, a da njeni stvarni vlasnici praktično ne mogu učiniti ništa.

Aktuelna srpska Vlada, ne čini ništa da zaštiti interese srpskih preduzeća i građana, za razliku od Vlade pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića, koja se veoma jasnim i preciznim zahtevom obratila Ujedinjenim nacijama, Evropskoj Uniji, Svetskoj banci i MMF-u, od kojih, nažalost, ni do dana današnjeg nije dobila nikakav odgovor. Privrede Srbije i Kosova i Metohije su u velikoj meri komplementarne. Kosovski energetski sistem presudno zavisi od srpskog. Paradoksalno je da je Srbija Kosovu i Metohiji isporučivala struju i kada su građani Srbije, a i Srbi sa Kosmeta bili u mraku. Brojne i razvijene veze srpskih i kosovsko-metohijskih preduzeća su ratom iz 1999. nasilno prekinute. Srbija ima veliki interes da sa privredom Kosova i Metohije razvija dobru ekonomsku saradnju, pre svega zbog preostalog srpskog stanovništva, ali i zbog toga što će pre ili kasnije sve države sa prostora zapadnog Balkana postati članice EU.

Od pregovaračkog tima, koji je formirala Vlada Srbije, očekujemo da pre otpočinjanja pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije, pred našu, kosovsku i svetsku javnost, izađe sa pouzdanim i veoma preciznim informacijama, kolika je vrednost srpske imovine na Kosovu i Metohiji. Ovo je naročito važno, jer budući konačan status Kosova i Metohije može biti definisan i potpuno suprotno od srpskih interesa. Ali, veoma je bitno, da srpski pregovarački tim, svetu saopštiti nedovoljno poznatu činjenicu, da su građani Srbije u proteklih pola veka, nesebično izdvojili ogromna sredstva za brži razvoj i prosperitet svih građana Kosova i Metohije.


Reakcije | Broj reakcija: 16
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.