[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Protiv govora mržnje - za toleranciju
Piše: Bojan Tončić, novinar beogradskog dnevnika "Danas"

Bojan Tončić
Pisani i elektronski mediji u Srbiji, uz izuzetke koji gotovo da se u ovdašnjoj javnosti poimaju kao incident, kontinuirano šire govor mržnje prema Albancima, temeljeći ga na stereotipima, nepotpunim informacijama, često na lažima koje imaju patološke razmere. Nema poštovanja profesionalnih i etičkih standarda, elementarne učtivosti; sve se, uglavnom, svodi na "mi" i "oni" i favorizovanje analitičara - nacionalista koji svoje procene zasnivaju na mitovima i predrasudama. Takvi napisi, radio i televizijske emisije značajno su, prema istraživanjima javnog mnenja, doprineli negativnom stavu gradjana Srbije prema Albancima i podsticanju ekstremističkih stavova u vezi sa rešavanjem kosovskog problema.

Termini "Šiptari" i "Arnauti" su ilustracija za govor mržnje prema Albancima i njegov tek blaži pojavni oblik. Sintagme "ajkule ljudožderi" i "bela Al Kaida" pojavljivale su se proteklih godina u tiražnim beogradskim dnevnicima, ali i u medijima koji za sebe tvrde da imaju nacionalni predznak.

"Takodje, u poslednje vreme, beleži se (osim "dokazanog" oružja i narkotika, prim. aut.) veće prisustvo radikalnih islamskih verskih pravaca, pogotovu vehabija, a u nekim slučajevima i Al Kaide. Javna je tajna da su izgradnju pojedinih verskih objekata na Kosmetu finansirale pristalice Osame bin Ladena", napisao je visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Dušan Proroković, a objavila Politika. Tiražni Kurir, Nedeljni telegraf, Srpski nacional i Glas javnosti prednjačili su u antialbanskim "analizama" i "informacijama iz prve ruke", po kojima se sa Kosova Srbi neće živi izvući, odnosno da su Albanci pretnja civilizaciji. Takav diskurs je, takodje, i jedan od ključnih u uredjivačkoj politici najtiražnijeg dnevnika "Večenje novosti", i "Politike" koja se diči time da je najstariji list na Balkanu. Oba dnevnika nose tešku hipoteku prošlosti; nakon kraha ideje o Srbiji do granice Karlobag - Virovitica njihova se ratnohuškačka mašinerija, koju je s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka kreirao Slobodan Milošević, personal je samo neznatno promenjen, ostrvila samo na kosovske Albance, podilazeći najnižim porivima svojih vernih čitalaca.

Deo medija optužuje Albance za "uvoz stručnjaka za terorizam". "Za teror po Srbiji treba da se koriste uvezeni stručnjaci za terorizam. No, albanske vodje izbegavaju kompromitujuće kontakte sa ekstremnim islamistima, pa angažuju državljane zemalja članica Evropske unije. I upravo je taj tip terorista obučen za ubijanje V.I. P ličnosti", piše "Tabloid" (Gomilanje oružja za konačno rešenje, 25. januar 2005).

"Higijena Albancima nije jača strana. Prizren danas izgleda kao buvlja pijaca - zabeležiće Politikin reporter nakon posete Prizrenu ("Politika", 7. mart 2005).

Ekstremni šovinizam prepliće se u srbijanskoj štampi sa izmišljotinama i teorijom zavere. "Večernje novosti" objaviće, tako, feljton na osnovu knjige italijanskih autora Umberta Tomaci i Marijane Kataldo "Kosovo - crna rupa Evrope".

"Samostalna država Kosovo ima podršku Nemačke i SAD, velikih sila koje nastoje da se domognu prirodnih bogatstava ove zemlje", ističu autori feljtona.

Njihova procena je da su rezerve lignita na Kosovu praktično neiscrpe (na desetine milijardi tona lignita), te da "industrijalizovane zemlje tragaju za novim izvorima energije" ("Teraju Srbe zbog uglja", 25. januar 2005.).

Posledica ovakvog sistematskog kreiranja raspoloženja javnosti su dominantno neprijateljski stavovi prema kosovskim Albancima. Prema istraživanju respektabilne agencije "Stratedžik marketing", uradjenom prošle godine za potrebe Evropskog pokreta u Srbiji, ispitanici odgovaraju da, uglavnom, o Albancima misle kao o "neprijateljima". Ocenjuju ih, takodje, kao "zatvorenu zajednicu" i "loše susede". Na takve stavove svakako utiče i ponašanje političara iz vrha vlasti i najuticajnih partija; u njihovim istupima dominiraju govor mržnje, odbijanje dijaloga, konstatacije po kojima je "suživot sa Albancima teret za demokratiju u Srbiji". U uredjivačkoj politici većine medija primetno je da se takvi istupi, kao i izjave ekstremista sa albanske strane, plasiraju na udarnim stranama i terminima.

Ponašanje medija, iznošenje ekstremnih stavova, govor mržnje, pozivanje na nasilje kakvo je zabeleženo u martu 2004, kada su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije i demolirani lokali Albanaca, kao sumanuti odgovor na nasilje Albanaca prema Srbima na Kosovu, nije dosad naišlo na bilo kakvu reakciju tužilaštava. I to je deo atmosfere u kojoj se mržnja prema Albancima doživljava kao nekažnjivo, štaviše kao društveno poželjno ponašanje. Činjenica da je srbijanska policija, zbog nečinjenja, saučesnik u divljanju, kao i to što je tek manji deo huligana dobio simbolične kazne, upotpunjuju ovaj nakazni milje.

Ključne teme koje nisu na adekvatan način obradjene i plasirane u ovdašnjim pisanim i elektronskim medijima su problem nestalih koji je korišćen kao podloga za širenje netrpeljivosti, kao i odnos prema ratnim zločinima i njihovim posledicima, odnosno sudjenjima za ratne zločine, hapšenjima optuženih pred Haškim tribunalom, izricanju dveju presuda pripadniku jedinice MUP Srbije "Škorpioni" Saši Cvjetanu. Priče o prognanima, položaju Srba na Kosovu, povratku, često imaju neskrivenu nit poziva na revanšizam, a izveštavanje sa terena o incidentnim situacijama je na nekim medijima bez distance i sa komentarom, odnosno donetom presudom.

Ono što u ovom trenutku našim medijima vidljivo nedostaje je rad sa mladim novinarima koji su stasavali i školovali se u vreme eskalacije velikosrpskog nacionalizma; zbog toga oni, često podstaknuti od urednika koji su gradili karijere na govoru mržnje, olako i neprofesionalno izriču sudove, nepotpuno izveštavaju, zamenjuju teze u pokušajima analiza, imaju loš izbor sagovornika, pozivaju se na "neimenovane izvore". U eri tabloidizacije medija mladi novinari trče za uglavnom slabo plaćenim honoranim nameštenjem koje se lako gubi. Terapija za ovako teško oboljenje društva ne može da zavisi samo od medija, ali kada bi sa novinskih strana i iz programa elektronskih medija zračila medjunacionalna tolerancija bilo bi bar malo nade da se mlade generacije neće napajati mržnjom prema susedima. Mediji kao značajan segment kreiranja stavova gradjana treba da pokažu visok stepen odgovornosti za napisanu i izgovorenu reč koja mora da bude podložna javnoj kritici, ali i sankcijama, ako prevazilazi okvire slobodnog informisanja i poziva na mržnju i nasilje. Ni sve ideje, programi, kvazi analize ne smeju putem medija, pod obrazloženjem da je reč o demokratskom pravu, da dobijaju pravo gradjanstva. Pogotovu one koje generišu mržnju. Nezaobilaznu ulogu tu bi trebalo da imaju profesionalna novinarska udruženja koja se retko oglašavaju kada neko od njihovih članova prekrši uzuse.

Danas stanje u medijima deluje obeshrabrujuće, što ne znači da je dozvoljeno pogaziti profesionalna pravila i etiku.


Reakcije | Broj reakcija: 21
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.