[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Kosovu i Metohiji najšira moguća teritorijalna autonomija ili da svi na Balkanu imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljanja
Piše: Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke

Aleksandar Vučić
Kada ne postoji bilo kakva mogućnost da dve strane, sukobljene naravno, u kosovsko-metohijskom problemu pronadju bilo kakvo rešenje kojim bi bile, makar delimično, a istovremeno zadovoljne, jasno je da svi "silni i pametni" političari teško da mogu da pronadju bilo kakvo racionalno rešenje.

Teritorijalno i bezbednosno posmatrano, Kosovo i Metohija nisu petnaestogodišnji, već vekovni problem u odnosima Srba i Albanaca. Još od svojevoljnih, ali i prisilnih migracija Srba na sever, preko Prizrenske lige, Brozovog pokušaja da Kosovu da status države u državi, do NATO agresije 1999. godine na Saveznu Republiku Jugoslaviju, Srbi i Albanci bili su u permanentnom, jasnom, a ponekad u latentnom sukobu.

Pitanje je da li će ikada odnosi izmedju Srba i Albanaca biti trajno rešeni, jer i po prestanku oružanih sukoba, Srbi i Albanci sa Kosova i Metohije ne skrivaju mržnju jedni prema drugima. Uz to, kao najveći problem pojavljuje se teritorijalno pitanje, u kojem je nemoguće pružiti valjano rešenje, odnosno rešenje kojim bi i Srbi i Albanci bili zadovoljni.

Legalizacija secesije bivših jugoslovenskih republika, u njihovim administrativnim granicama, koju su najpre sprovele zapadne sile, a zatim i provele kroz Ujedinjene Nacije, otvorila je Pandorinu kutiju na Balkanu. Tako, danas Slovenci imaju rešeno nacionalno pitanje (ubijanje 50 jugoslovenskih vojnika bio im je bezobzirni i bezobrazni luksuz), Hrvati misle da su svoje pitanje rešili sve oduzimajući i srpske teritorije koje su Broz i Pijade po ko zna kom principu stavili u administrativnu Hrvatsku, dok bosanski muslimani i Makedonci misle kako su konačno dobili državu, makar ni na koji način nemali kontrolu nad više od 50% svoje teritorije. Istovremeno, kosovsko- metohijski Albanci su uz direktnu podršku NATO-a preuzeli gotovo sve prerogative državne vlasti na teritoriji koja pripada medjunarodno priznatom državno-pravnom subjektu kakav je Srbija i Crna Gora.

Na kraju, taj deo teritorije, suprotno zaključcima Badinterove komisije, koji su služili kao opravdanje secesionističkim republikama bivše Jugoslavije, uz istovremeno onemogućavanje Srbima da ostanu da žive u zemlji u kojoj su živeli decenijama, pojedine zapadne sile predvodjene Velikom Britanijom pokušavaju da u potpunosti razore Srbiju, a kosovsko-metohijskim Albancima daju punu nezavisnost na celoj teritoriji južne srpske pokrajine. Najsmešnije od svega je to što Marti Ahtisari danas kao papagaj ponavlja da nema podele Kosova i Metohije na entitete, ali ima podela nezavisnih i medjunarodno priznatih država, kao što je Srbija i Crna Gora. Očigledno je da nema kraja nelogičnostima u protivpravnom ponašanju pojedinih medjunarodnih činilaca i njihovih predstavnika.

Ipak postoje samo dve stvari koje mogu biti racionalno objašnjene, a to su: da se da najšira moguća teritorijalna autonomija Kosovu i Metohiji kao i Republici Srpskoj, a u ovom trenutku i Srbima u Hrvatskoj, bez menjanja medjunarodno priznatih granica, a ako ne, postoji i drugi princip, loš, takodje u ovom trenutku, a to je da svi na Balkanu imaju pravo na samopredeljenje do otcepljenja.

Priznajući najširi stepen autonomije i za Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku i za srpski narod u sadašnjoj Hrvatskoj, postigla bi se delimična ravnoteža i zadovoljili makar osnovni interesi naroda ovih država, ali bi se i dugoročno smanjile tenzije i omogućio pristojniji život, sa manje straha od sukoba za sve zainteresovane države i njihovo stanovništvo.

Ukoliko se medjunarodne institucije budu oglušile o minimum prava koje ima srpski narod, i u potpunosti prekrše sve medjunarodne zakone, dajući nezavisnost Kosovu i Metohiji, a u isto vreme nastave da insistiraju na ukidanju Republike Srpske, kao i da podržavaju politiku kojom se negiraju sva prava srpskog naroda u Hrvatskoj, onda će prostor Balkana i jugoistoične Evrope još mnogo godina biti nestabilan i to sa lošom dugoročnom prognozom. U mnogim državama Balkana, ali i Evrope, postoje potencijalna žarišta (nerešena teritorijalna i etnička pitanja), čije bi stanovništvo, odlukom da se promene granice Srbije na takav način da se Kosovu i Metohiji da status nezavisne države, protivno Povelji Ujedinjenih nacija, Ustavu Srbije, kao i svim medjunarodnim propisima, sigurno imalo identične zahteve onim koje danas iznose kosovski Albanci i eskalaciju sukoba više niko ne bi mogao da spreči.

Potpuno je neprihvatljivo za Republiku Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, i u slučaju da joj takvo rešenje bude nametnuto, moraće da proglasi okupaciju dela svoje teritorije i da se svim diplomatskim sredstvima bori kako bi se južna srpska pokrajina ponovo našla u sastavu Srbije. Bez obzira da li će ta diplomatska borba trajati 5 ili 500 godina, strateški zadatak srpske dilomatije biće da pridobije što više saveznika koji će kad-tad pomoći Srbiji da ponovo ujedini svoju teritoriju.


Reakcije | Broj reakcija: 40
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.