[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Budući status Kosova i Metohije
Dušan Proroković, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju

Dušan Proroković
Valerij Kokov, prvi čovek ruske federalne jedinice Kabardino-Balkarija, posle sastanka sa svojim kolegom Eduardom Kokoitijem iz Južne Osetije, rekao je da "takodje i kod Abhazije postoji želja da postane, prvo-pridruženi, a zatim i-punopravni član Ruske Federacije". Reč takodje, upotrebio je zato, što je spomenuti sastanak i upriličen, da bi Južna Osetija rekla jednom zvaničniku Rusije, šta oni žele. Čak su i referendum organizovali. Rezultat je bio predvidiv. I Južna Osetija i Abhazija, deo su Gruzije. Isto kao što je Transnistrija (ili Pridnjestrovlje ili Transdnjestrija) deo Republike Moldavije. Predsednik Transnistrije, Igor Smirnov, ne priznaje centralnu vlast u Kišinjevu, ni u jednom segmentu. Čak su i valute različite.

Iako postoji razlika u uzrocima problema sva tri slučaja, gledajući statusno oni su vrlo slični. U tom, statusnom smislu, slični su i sa četvrtim slučajem, Kosovom i Metohijom.

Zato je neophodno pažljivo razmotriti pitanje budućeg statusa KiM.

Jer, budući status KiM može uticati na budući status Južne Osetije, Abhazije i Transnistrije. Može uticati na stabilnost Moldavije ili Zakavkazja. Zato je nemoguće da KiM bude izuzetak. Kako su prema medjunarodnom pravu rešeni slični problemi u svetu, tako treba da bude rešeno i pitanje formalno pravnog statusa KiM. A formalno-pravno, prema svim do sada donetim aktima različitih organa UN, KiM ne može biti nezavisno. U onom poslednjem, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, navodi se da "stanovništvo Kosova uživa suštinsku autonomiju". Formulacija "suštinska autonomija" u ovom dokumentu se spominje tri puta, suverenitet SR Jugoslavije (danas Srbije i Crne Gore) takodje tri puta, a reč nezavisnost nijednom. Nijednom se ne spominje ni reč samoopredeljenje. Takodje formalno-pravno, u slučajevima raspada ŠSR, Čehoslovačke i SFR Jugoslavije, korišten je princip nepovredivosti granica federalnih jedinica. Ako je nešto važilo za BiH, Makedoniju ili Uzbekistan, onda to mora da važi i za-SCG.

Sada će mnogi da kažu-pravo je jedna strana medalje. Druga strana je-realnost. A realnost je da na KiM živi 1.5 miliona Albanaca. Neprijateljski nastrojenih prema Srbima. Ili, da Srbija već šestu godinu nema nikakav uticaj na procese u svojoj pokrajini. Ili, šta će Srbiji deo teritorije koji suštinski neće biti pod njenim suverenitetom.

Na ovakva pitanja, real-politička, moguće je pružiti sledeće odgovore. U Republici Srpskoj živi blizu 1 milion Srba, nikako oduševljenih činjenicom da su državljni BiH. Zvanični Tbilisi već dvanaest godina ima malo, ili nimalo uticaja na procese na delu svoje teritorije, pa opet Gruzija nije rasturena na nekoliko nezavisnih država. A zašto bi se formirala nova nezavisna država-Kosovo, kada ta novoformirana država, neće moći da ostvaruje svoja suverenitetna prava, na delu svoju teritorije, koji naseljavaju nealbanci. Teško je očekivati da će Srbi na severu Kosova, kosovskom Pomoravlju ili Gračanici pristati da žive u državi Kosovo.

Na kraju krajeva, voditi se real-političkim argumentima je loše i opasno. Jer, politička svakodnevnica se menja. I sada se postavlja pitanje-kako definisati status KiM, kada imamo pravo sa jedne i politiku sa druge strane? Tri su mogućnosti. Prva je-direktni dijalog Beograda i Prištine. Uz "dobre usluge" medjunarodne zajednice. Rešenje, koje bi bilo kompromisno, ujedno bi bilo i-originalno. Ono bi podrazumevalo široku autonomiju za KiM, uz odredjene medjunarodne garancije. Široku autonomiju, koja će Prištini pružiti mogućnost, da Albanci na KiM sami uredjuju svoj život, kroz svoje institucije, koje će moći da, autonomno u odnosu na Beograd donose i sprovode većinu zakona. I medjunarodnu garanciju, da tu i takvu autonomiju, Beograd neće moći da povredi. U nekim segmentima, Priština bi bila i potpuno nezavisna. Kao što je na primer oblast sporta.

Ovu mogućnost podržala je i većina naših suseda. Od Rumunije, preko Bugarske i Grčke, do Hrvatske i BiH. Zato što je svima stalo do regionalne stabilnosti i neremećenja trenutnih odnosa. Druga je-da rešenje bude nametnuto. I to tako, da nešto bude oduzeto i Beogradu i Prištini. Srbiji će oduzeti KiM, a Albancima ingerencije. Ovo je ujedno i najkraća defenicija uslovne nezavisnosti. Često se može čuti, da su Srbi izgubili rat i da zato moraju da budu kažnjeni, a da Albanci nisu dovoljno zreli da sami upravljaju novostvorenom državom. To će napraviti nove probleme u celom regionu. Frustriranost Srba, zbog gubitka KiM, i Albanaca, zbog toga što će sve na KiM zavisiti od nekoga drugog, a ne od njih, biće uvod u novu nestabilnost regiona. Jer ne postoji koncesija, koja bi Srbiji mogla da bude data, a da se zauzvrat Beograd odrekne KiM. Kosovo je ipak izvor srpske državnosti, duhovnosti i kulture. I isto tako ne postoji način, da se spreči dalja radikalizacija albanske političke scene u Prištini od momenta kada shvate da Kosovom neće upravljati ni Skupština, ni Vlada, ni Predsednik Kosova, nego medjunarodna uprava. Frustriranost Srba i radikalizacija Albanaca dovodi u pitanje i buduća dešavanja u Makedoniji i BiH.

Treća mogućnost, ujedno i najmanje verovatna, jeste održavanje nove statusne konferencije o zapadnom Balkanu. Jer isti kriterijumi moraju važiti za sve države bivše SFRJ. Ako se na primeru KiM, kriterijumi ustanovljeni početkom devedesetih, pre svega dokumentom Badinterove komisije, menjaju, onda se moraju menjati i za sve ostale slučajeve koji su proizvod medjunacionalnih konflikata.

U procesu odredjivanja budućeg statusa KiM, ne sme biti pobednika i poraženih. U procesu daljih evropskih integracija balkanskih naroda, ne sme se koristiti princip gradjenja sreće jednog naroda, na nesreći drugog, komšijskog naroda. To smo valjda naučili iz bolnih procesa devedesetih. Inače ćemo svi biti na gubitku.


Reakcije | Broj reakcija: 26
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.