[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Na Kosovu se od juna 1999 godine sve odvija nezavisno od srpske države
Autor: Mahir Yagcilar, član Predsedništva Skupštine Kosova i predsednik Turske demokratske partije Kosova

Mahir Yagcilar

Mahir Yagcilar
Kosovski problem je složen i vekovni problem izmedju albanske i srpske zajednice. Obe strane sa aspekta vlasti gledaju dijametralno suptotno tj. imaju potpuno suprotna gledišta. Čije je Kosovo, je pitanje na koje još uvek nema zajednicki prihvatljivog odgovora.

Kakva treba da bude budućnost Kosova, još uvek ima različitih mišljenja, nema medjusobne saglasnosti, postoji sukob mišljenja.

Vračanjem u prošlost se isprepljiću razni argumenti i to ide se u nedogled. Nasuprot tome Kosovo treba da ima i ima svoju budučnost i nadu za sve svoje gradjane koji tamo žive. Ta budučnost je stabilnost i prosperitet za sve. To gradjani Kosova žele, to mladi sa Kosova sa pravom zahtevaju. Bez nade nema budučnosti, bez budučnosti ne postoji nada. Zato Kosovo ne može i dalje ostati kao izolavani i odvojeni deo Evrope, od samih Evropskih i svetskih tokova razvoja i blagostanja. Ne može se mladi naraštaj Kosova ostaviti u mraku i izolovati od svetskih informacija samo zbog pitanja ćije je Kosovo i kakva vlast treba Kosovu.

Ako budemo analizirali sadašnje stanje na Kosovu videčemo da je Kosovo danas pod upravom UN odnosno administracije zvanom UNMIK, pored oružanih snaga NATO odnosno KFOR-a, misije OSBE-a , postoje i mnogobrojne medjunarodne misije najznačajnih država na svetu. Kosovo danas ima svog predsednika, Parlament i svoju Vladu, koje u principu rade po demokratskim pravilima modernog demokratskog sveta. Zakoni se usvajaju po skupštinskim procedurama i u saglasnosti sa principima EU, dok Vlada donosi i sprovodi izvršne odluke, unutrašnju i spoljnu bezbednost obezbedjuju snage KFOR-a. Istovremeno Kosovska policijska sluzba i Kosovski zastitni korpus rade svoj posao u okvirima svojih ovlaščenja. Carinski sistem, obrazovni sistem, zdravstveni sistem, socijalna politika, privatizacija i ostale oblasti se odvijaju u najmanju ruku ili se pak teži da se odvijaju u skladu sa načelima EU. Platežno sredstvo odnosno zvanična valuta je euro. Sve te aktivnosti na kraju nadzire i konačne odluke oko svega toga donosi administracija UNMIK-a na čelu sa SPGS-om.

Uprkos svih teškoča i nedostataka sistem života i uprave se razvija i nastavlja nezavisno od procesa i dogadjaja u Srbiji i uticaja do strane srpskih vlasti. U ovom trenutku to znači da na Kosovu i regionu postoji jedna realnost zvana nezavisnost i odvojenost Kosova od neposrednog upravljanja Srbije nad Kosovom , to je današnja realnost Kosova.

Realnost je isto tako da ogromna večina gradjana Kosova želi nezavisnost Kosova, realnost je da je veliki broj gradjana srpske nacionalnosti legalno prodalo svoje kuče i imanja na Kosovu i da su se na neki način izjasnili da ne žele da vide svoju budučnost na Kosovu. Ne želim da se vračam na razloge zbog čega je došlo do toga jer čemo se opet vračati nazad tražeći objašnjenja. To se desilo sticajem raznih okolnosti i raznih grešaka bivših vlasti i čelnika države. Sadašnja realnost na Kosovu je ova i u ovoj realnosti narod Kosova sa optimizmom gleda na svoju budučnost. U tom narodu je preko 90% albanaca, od kojih su najmanje 50% mladi ljudi ispod 20 godina, koji malo znaju o prošlosti, a žele puno od budučnosti i akteri su današnje realnosti. Preostalih 10%, od kojih su večina Srbi žele da održe ranije stanje koje je izgubljeno greškama, diskriminacijom i neobračanjem pažnje na svetske tokove i dogadjaje. Desio se sukob i rat odakle je Srbija izašla poražena od strane svetskih sila i OVK. Narod Kosova odnosno Albanci kao večina su ostvarili slobodu koju su zahtevali. Ranije stanje je otišlo u nepovrat i Kosovo kroz pregovore uz posredovanje medjunarodne zajednice treba da dobije svoj konačan status koji ne može biti ispod današnjeg realnog stanja i to pravo je stečeno pravo, koje treba da rezultira priznavanjem novog ustavno-pravnog statusa Kosova kao države.

S druge strane preostalih nekoliko posto stanovnika čine Turci, Bošnjaci, Romi, Egipčani, Aškalije i Goranci koji žele mir i prosporitet i kao što su ranije poštovali državu žele i dalje da poštuju državu gde žive, smatrajuči da unutar pravne i priznate države mogu realizovati svoje zahteve i prava.

Ako se u uzmu u obzir glavna načela Kontakt Grupe da Kosovo ne može da se pripoji drugoj državi, da nema promena granica, da neme povratka na stanje od pre juna 1999 godine, i da sadašnji status quo ne može i dalje nastaviti, logično je da polazeči od stanja de facto i volje večinskog stanovnistva Kosova, da su se stvorili uslovi za početak formiranja nove države u Evropi zvane Kosovo.

Realizacija svega ovoga trebalo bi biti okončano započetim pregovorima i garancijama medjunarodne zajednice i novom Rezolucijom Saveta Baezbednosti. U medjuvremenu, za Srbiju i Kosovo putevi ka EU su paralelni putevi u istom pravcu, oni mogu da se ukrste unutar EU kao dva suverena ustavno-pravna subjekta. Na tom putu niti Srbija Kosovu niti Kosovo Srbiji ne treba biti dodatni teret. Ulazak u EU če verovatno doneti kraj i nesuglasicama izmedju ovih zajednica i stvoriti trajnu stabilnost u regionu.

Kosovo kao država i na putu ka EU treba svakako da počiva na načelima da svi mogu da uživaju ljudska prava i imaju osnovne slobode i da niko ne bude diskriminisan po bilo kom osnovu , da se naročito poštuje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima i sl dokumenta i iste ratifikuje. Treba ebezbediti zakonske odredbe i uslove koji če ojačati osnovne garancije tako što če se polazeči od pozitivnih evropskih iskustava i ranijih pozitivnih iskustava na Kosovu, a imajuci u vidu realno i tradicionalno stanje na terenu, garanovati očuvanje kulturnih i političkih prava svih zajednica i gradjana Kosova.

Potrebno je i dalje nadgledanje od strane medjunarodnih i evropskih institucija, razvoja buduče države Kosova, integracije zajednica kao i realizaciju prava i interesa svih zajednica koje žive na Kosovu. Treba da se predvide parlamentarni mehanizmi za zaštitu vitalnih interesa zajednica i prilagodljiv izborni sistem sa rezervisanim mestima za manjinske zajednice. U narednom periodu naročiti značaj treba pružiti i dati institucionalnu podršku za očuvanje i razvoj manjinskih jezika, obrazovanja, kulture i tradicija zajednica. Kao npr. očuvanje turskog jezika uz zakonske mere i mehanizme je veoma značajno jer to uliva poverenje u državu i budučnost, što vredi i za druge zajednice.

Veoma je značajno da u regionu postoje dobrosusedski odnosi, da postoji neograničena sloboda kretanja ljudi i robe. Sporazumima o slobodnoj trgovini i bescarinskoj zoni stvori ce se uslovi i za ekonomski razvoj regiona.

Za realizaciju ovih planova i zaštitu i očuvanje svih zajednica na Kosovu svakako da glavna uloga pada na albanski narod i albanske lidere Kosova, te medjunarodnu zajednicu kao garantu, dok ostale zajednice treba jasno da artikulišu svoje zahteve i svoju spremnost da i oni uzmu na sebe svoju odgovornost za budučnost i zajednički život na Kosovu .

Na kraju krajeva ipak svako želi da živi u svojoj domovini i svakome je potrebna svoja država da ostvari sve svoje nade za bolji život. Zato nikakva prošlost ili političke nesuglasice ne bi trebalo da oduzmunikom pravo na bolji život svih gradjana Kosova zasnovanog na volju naroda.


Reakcije | Broj reakcija: 12
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.