[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
SAD žele brzo i mirno rešenje kosovskog problema
Piše: Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji jugoslovenski ambasador u SAD

Živorad Kovačević
Frenk Vizner je tokom svoje balkanske turneje preneo neke opšte poruke američke administracije, a onda je u Prištini, Skoplju i Beogradu imao da kaže za svakog po nešto posebno. Svaka poruka iz Vašingtona se ovde razumljivo pomno prati i iz izjava u različitim povodima i pred različitim auditorijuma, jedan ili drugi naglasak, ova ili ona formulacija odmah se tumače zdravo za gotovo kao promena ili bar korekcija američkog stava. Ipak, dve stvari su karakteristične za svaku američku administraciju: prvo, uz moguće interne razlike (mahom u nijansama i akcentima), nema iskakanja iz utvrdjene politike do njene nove usaglašene korekcije i, drugo, američka politika se po pravilu "lako čita" i ne treba tražiti iza onog što je javno rečeno neku drugačiju skrivenu suštinu ili nameru. Dabome, to ne važi za izjave senatora i članova Predstavničkog doma, političkih analitičara ili medijske komentare ili procene.

U odnosu na tekuće pregovore o Kosovu, američki stav bi se najkraće mogao ovako interpretirati: Sjedinjene Države žele brzo i mirno rešenje kosovskog problema. U prvom planu je stabilnost regiona i pregovori i konačno rešenje ne bi smeli da je ugroze. SAD će konkretnu brigu o Kosovu (i o BiH, i o odnosima Crne Gore i Srbije) prepuštati Evropskoj uniji, ali zadržavaju svoje (vojno i političko) prisustvo i aktivan interes u regionu. Saradjivaće aktivno u Kontakt grupi. Nastojaće da se pitanje skine s dnevnog reda do kraja godine. Ne misle da je dobro u ovom trenutku izjašnjavanje o konačnom statusu (bez obzira čemu naginju) i žele da održe iluziju da će se do rešenja doći pregovorima Beograda i Prištine. Rešenje statusa će ipak biti nametnuto, jer dve strane imaju nepomirljivo suprotna stanovišta. Stoga će se nastojati da se ipak direktnim pregovorima reše prethodna pitanja koja bi trebalo da budu "statusno neutralna" i da utru put za nešto što bi se moglo nazvati "creative ambiguity" (kreativna nejasnoća - poput Rezolucije 1244), koja bi, u igri nenultog zbira (non-zero sum game), stvorila makar privid win-win situacije, u kojoj bi bilo za svakog po nešto i pomoglo da se rešenje lakše "proguta", odnosno domaćoj javnosti prikaže ako ne kao pobeda, ono bar kao izbegnut poraz. Lakše reći nego učiniti (Easier said than done). Od pregovaračkih strana očekuju kooperativan odnos upravo u tom smislu - da "upravljanjem očekivanjima" pripremaju sopstveno javno mnjenje za rešenje koje neće moći da zadovolji nijedan kategorični stav. To je ono što je Vizner nazvao "najboljim mogućim rešenjem". Od Prištine se posebno traži da se "u Pokrajini najpre obezbedi bezbedan, siguran i miran život pripadnicima svih nacionalnih zajednica" (ambasador Polt) , a od Beograda da "podstakne Srbe da učestvuju u kosovskim institucijama". To bi bile mere poverenja koje olakšavaju pregovarački proces.

Frenk Vizner je imao i posebnu poruku za Beograd (koja mutatis mutandis važi i za Prištinu): ovi pregovori su "od vitalnog značaja za buduće odnose izmedju SAD i Srbije i Crne Gore". Takav stav nije iznenadjenje, iako je prvi put tako jasno formulisan. Dakle, hapšenju Mladića pridružuje se još jedan važan preduslov za podršku Sjedinjenih Država Srbiji (Crna gora je tu reda radi): kooperativan odnos prema pregovorima, pre svega onima o decentralizaciji i drugim pitanjma koja treba rešiti pre odlučivanja o statusu. To ne bi pretpostavljalo odustajanje od legitimnih nastojanja da se garantuju položaj i prava Srba u decentralizovanom Kosovu, ali teško da bi moglo da uključi direktno povezivanje opština u kojima je srpsko stanoništvo većinsko sa Beogradom, uz zaobilaženje kosovskih vlasti i bojkot kosovskih institucija. Nijednoj od strana nije lako da odustane od proklamovanih pozicija, ali se one u njih ne smeju ukopati odnosno zaklinjati da popuštanja neće biti, jer će im se to kasnije žestoko vratiti. Ako nema kompromisa, nema ni sporazuma. Jedino se postavlja pitanje da li se iskreno zastupa stav da se rešenje ne sme nametnuti ili se možda priželjkuje (kao i u slučaju Haga) da medjunarodna zajednica jednostavno preseče kosovski čvor i time se dobije nekakav alibi (sila boga ne moli) u predstojećim izbornim borbama?



Reakcije | Broj reakcija: 6
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.