[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Tri motiva SAD na Kosovu
Piše: Baton Hadžiu, politički analitičar

Kosovo je, kako izgleda, veoma značajna politička i moralna tema za SAD. Za sve izopačenosti zapadne politike na Balkanu u poslednju deceniju ipo – uzaludne retorike, neprihvatanja realnosti, polovične mere, - Kosovo se na kraju pojavljuje kao motiv, angažovanje i zajedničko zapadno dostignuće.

Međutim, Kosovo naravno ostaje društvo sa dugoročnim bezbednosim problemima.

Nema lake izlazne strategije, izvanredna je politička fraza na zapaudu.
Najevidentnije pitanje je to gde je Kosovo: koliko je postignuto a koliko ne u ovih sedam godina vladavine UNMIK-a i gde su SAD u tom središtu. Oslanjajući se na moja zapažanja, naročito u radu na Kosovu, vidim mnogo razloga zašto bi SAD trebale da okončaju procese na Kosovu.

Prva stvar je u vezi sa Srbima?

Interevncija na Kosovu je za SAD moralna i politička tema. Za svetsko cartsvo nezavisnost Kosova je izgleda završena stvar i u toku narednog političkog procesa SAD pregovaraju o statusu Srba u nezavisnom Kosovu, a ne o statusu Kosova.

Njima je poznato da se na Kosovu ideje susreću sa strahom i dubokim antagonizmima i da to nije situacija koja se može izmeniti preko noći.

Srbi su otišli sa Kosova tokom zadnje dve decenije, kada je jačala dominacija Albanaca. Rat je samo ubrzao iseljenje. Možda polovina od 200 hiljada Srba, koliko je bilo pre rata na Kosovu (nisu svi oni bili stalni žitelji), izbegli su odskora, delimično zbog nasilja od strane Albanaca ili usled provokacija, ali delom i zbog straha da žive pod vlašću Albanaca ili su izgubili radna mesta završetkom vladavine Miloševića.

Premda nisu uopšte dobro dočekani u Srbiji, a i pored prisustva snaga Kfor-a na Kosovu, pitanje je da li većina raseljenih Srba želi da se vraća na Kosovu, ukoliko nema radnih mesta. Ubediti preostale Srbe na Kosovu da ostanu i dalje, kao i one koji su u Srbiji da se vrate, nije nimalo lak zadatak. To na Kosovu nije postignuto još uvek i veliki je znak pitanja da li je moguće podstaći Srbe da se vrate, jer će oni sasvim izvesno završiti u enklave kontrolisane od Beograda. Ali, mada je jedna sigurna sredina više nego potrebna, sasvim je sigurno da ni to neće biti dovoljno.

SAD su svesne da će povratak Srba iziskivati neprestani pritisak Zapada, ogromnu materijalnu podršku, kao i bezbednost za još izvesno vreme.

To bi značilo: Srbima treba na neki način garantovati bezbednost, demokratska prava, podela vlasti u njihovim zajednicama i političko učešće izvan njihovih zajednica, koliko god to bilo teško u albanskim područjima.

Srbi na Kosovu treba da prihvate da će trebati da žive na jednom jedinom Kosovu, koje neće biti rukovođeno od strane Beograda. Zasada nije izgledno da tako misli veći deo njih.

Druga stvar je povezana sa samim SAD-om.

Postoji jedna briljantna tačka za njihovo obrazloženje pred muslimanskom javnošću gde ono ratuje i vrši pritisak za okončanje sukoba u Irak, Avganistan, a možda i u Iran.

Da bi se izbegao medijski pritisak muslimanskih zemalja, ali i drugih medija, Kosovo je briljantan lajtmotiv za političko opravdanje. SAD ne mogu upotrebiti kao snažan argument pred svetskom javnošću intervenciju na Kosovu i oslobođenje njegovog naroda od jednog fašističkog režima, kao što je bio Miloševićev.

Amerika uvek može da kaže da smo mi oslobodili i štitili jednu zemlju sa muslimanskim stanovništvom, pa nemamo nikakvih razloga da izazivamo sukob civilizacija u srednjem istoku, osim želje da oslobašamo narode od diktatora koji stvaraju krize u ime muslimanizma. Naravno, upotrebljavajući kao primer Kosovo.

Treća stvar je u vezi sa strategijom iza leđa.

Odgovor na to pitanje je više nego sigurno – da. Narod Kosova je u potpunosti privržen američkoj vladi. Njoj veruje, zahvaljuje joj za slobodu i u nju ima veliko poverenje. Slepo joj veruje. Kosovo je jedina zemlja na svetu gde Amerikanci nisu omraženi i ugroženi, i gde ne moraju da čuvaju leđa. Amerika ne mora da troši energiju da bi ubedila vladu Kosova za neki postupak, jer su kosovari narod koji ima ne samo poštovanje već i lojalnost prema američkoj vladi i njegovom narodu.

Isto važi i za Albance u Albaniji i Makedoniji. Taj element je dovoljan da Amerika ima poverenje u Albance, kod kojih može da izgradi strategiju bezbednog prisustva.

Izgleda kako svi oni veruju da se pitanje statusa Kosova može razmatrati bolje i jasnije.

Za kraj:

Greška SAD-a, koja bi se mogla argumentovati, čak bi bilo bolje i za međunarodnu zajednicu a i za srpsku opoziciju, što status nije izmenjen za vreme dok je na vlasti bio Milošević. Ali, to se nije dogodilo. Jedini je razlog bio taj da se sva krivica svaljuje na Miloševića. Ali, pošto se to nije desilo, rešenje je ostalo isto: Nezavisnost.

U svakom slučaju, zasada je politički nemoguće – bilo to željeno ili ne, lakše sada nego kasnije – da se negira promena statusa Kosova od strane međunarodne zajednice. I to, po mom uverenju, utiče na jačanje odlučnosti i na Kosovu, a i među njegovim saveznicima. Od značaja je za SAD da pojasni kao suza svoje poglede i stavove, kako za ljude na Kosovu, tako i za celokupnu svetsku javnost: da dok status Kosova još nije utvrđen, srpska vlast se ne može vraćati na Kosovo i nezavisnost će ostati veoma mogući cilj, ukoliko budu stvoreni uslovi koje treba da ispuni nezavisna država Kosovo, uključjući tu i dokazanu opredeljenost da se zaštite prava manjina id a se očuvaju međunarodno ptiznate granice. Ukratko, treba početi sa utvrđivanjem pravila za tranziciju ka onome što treba da bude nezavisno Kosovo, ili ćemo dozvoliti da ostanemo taoci događaja na Kosovu i u regionu.

Ukoliko se zapadne sile budu ikada povukle sa Kosova, sigurno je da će Srbija i Kosovo morati da budu u stanju da iznalaze odgovarajuće oblike stabilnih međusobnih odnosa. Da li će to biti moguće i kada, naravno da je teško predvideti. Istorija dve zajednice je istorija nasilja. Iako se taj cilj čini dalekim, ne smemo da dozvolimo da on bude daleko od politike.

Stalno prisutvo jedne značajne američke snage je više nego potrebno kako bi pružilo garancije Albancima na Kosovu da se srpskim snagaama neće dozvoliti da se jednog dana vrate i preuzmu kontrolu. Prisustvo američkih trupa uputilo bi istu poruku bilo kakvoj vladi u Srbiji.

Sve dok ne uvidimo konkretne rezultate vlade u Beogradu, biće neophodne ozbiljne američke snage. SAD su značajan katalizatorski element, posebno na Balkanu; potrebo je da ostanu povezane kako bi se izbeglo vraćanje nazad id a se ne bi ponovila gorka iskustva prošlosti sa Kosovom.



Reakcije | Broj reakcija: 13
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.