[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Reč Muftije Kosova, Mr. Naim Tërnava
na Konferenciji o Miroljubivoj Koegistenciji i Medjuverskom Dijalogu na Kosovu
Peć, 2-3. maja 2006. goidne


Muftija Naim Tërnava
Poštovani gospodine Amfilohije, mitropolit Pravoslavne Crkve,
Poštovani predstavnici verskih zajednica,
Poštovani predstavnici kancelarija za vezu na Kosovu
Poštovani učesnici, dame i gospodo!

Raduje me što se u nastavku susreta organizovanih dosada medju našim verskim zajenicama u raznim periodima kroz koja je prošlo Kosovo susrečemo i danas ovde. Posebnost ovog susreta jeste što smo se danas sastali u verskom objektu Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i što je domačin ovog susreta Srpska Pravoslavna Crkva. To je od posebnog značaja za nas lidere verskih zajednica na Kosovu, a još više za Kosovo i njegov narod, što e ovaj susret održava u ovim sudbonosnim trenucima kroz koje Kosovo prolazi. To kažem i zato što je grad Peć sa okolinom za vreme rata 1999. godine bio jedan do gradova koji je najviše stradao kako ljudskim žrtvama tako i razorenim ili oshtećenim objektima. Ilustracije rati, pomenuo bih da su, za vreme rata 1999. godine, od strane srpske vojske i policije, razorena, spaljenna ili demolovana 34 islamska verska objekta koja su do tada postojala u ovom gradu i okolini, dok je na Kosovu u ovom periodu spaljeno, razoreno ili granatirano 218 džamija i drugih islamskih verskih objekata.

Poštovani prisutni i prijatelji,

Svi mi znamo o patnjama i razaranjima kroz koja je prošlo Kosovo i njegov narod u zadnjim decenijama XX veka. To najbolje znamo mi verski lideri Kosova, koji smo bili najbliži svim slojevima našeg stanovništva.

Nesumnjivo da svaki rat ostavlja za sobom teške posledice koje pogadjaju i onaj deo stanovništva koje je danšivelo rat. To nije samo naša sudbina kao kosovskog društva, već je to sudbina i drugih naroda sveta koji su prolazili kroz rat u prošlim i sadashnjim periodima.

Kosovo i sedam godina nakon završetka rata oseća njegove posledice. Ovo se odnosi posebno na one porodice koje su neposredno pogodjene ratnim posledicama, kao što je pogibija njihovih najbližih, te nestanak njihovih rodjenih, silovanja, razaranja njihovih domova i nepoznata sudbina nestalih ćlanova njihovih porodica.

Kako da se okrenemo ka budučnosti?

I pored svih bolova, patnji i tegoba, mi, u saradnji sa medjunarodnim faktorom, treba da nadjemo u sebi dovoljno snage i hrabrosti da ih prevazidjemo i da se okrenemo buduqnosti, ali, razume se, ne zaboravljajuči prošlost, da bi se iz nje crple pouke da se ona nikad ne bi ponovila u budučnosti. Prevazilaženje ove faze nije tako lako. Ali treba imati gradjanske hraborsti i kuraži, posebno od strane koja je bila uzrok agresije i koja je imala mehanizme, snage i sile i sprovodila nasilje, činila zlo i nanosila štete nezaštičenoj strani. Stoga nam je u ovoj fazi je neohodna istina i pravda. Zadnje je vreme da se prihvati nova stvarnost stvorena na Kosovu. Potom treba preduzeti naredni korak ka medjusobnom poverenju, koje je od velikog značaja za fazu u koju ulazi naše kosovsko društvo za koju mi verski lideri možemo dati naš doprinos.

Ovde se može postaviti pitanje koja je uloga i doprinpos verskih zajednica na Kosovu za povratak medjusobnog poverenja?

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, mišljenja smo da medju tri naše tradicionalne verske zajednice na Kosovu, na osnovu verskih princima, postoji zajedniçki konsenzus da, kao verski poglavari, damo svoj doprinos. Na to nas obavezuju naše verski principi, kao i opšti interes vernika i gradjana Kosova. Mi treba da koristimo svoj autoritet za povratak medjusobnog poverenja medju kosovskim stanovništvom. Jer time stvaramo pogodnu klimu za normalan život za sve naše gradjane, bez obzira na veru, jezik i nacionalnost. Ovim čemo pružiti našu pomoč domačem i medjunarodnom faktoru za bolji život na Kosovu. Mi, verski lideri, treba da dajemo primer našim vernicima promovišuči progresivne i humane vrednosti i da utičemo na naše vernike da ispunjavaju svoje obaveze prema državnim institucijama Kosova, kao što su poreske i druge obaveze kao gradjani Kosova.

Na dnevnom redu razgovora sa Beogradom trebalo bi da budu i problemi stanovništva islamske veroispovesti koje živi u Srbiji, pošto je znatan broj gradjana ove veriispovesti prinudjen da, pod raznim pritiscima, prihvati i izmenu svojih imena i prezimena. Ilustracije radi, pomenuli bismo, na primer, da je u opštini Medvedja od 7.500 Albanaca koliko ih je bilo pre 1999. godine, njihov broj sada spao na manje od 750 Albanaca.

I ovom prilikom bismo želeli da istaknemo naše žaljenje zbog neželjenih dogadjaja u martu 2004. godine u pojedinim krajevima Kosova kao i posledica tih dogadjaja. U ovom kontekstu nas raduje što je Vlada Kosova izdvojila znatna sredtsva iz budzeta Kosova za obnovu srpskih pravoslavnih crkava ali je sličan poduhvat trebalo primeniti i za obnovu džamija i drugih razorenih verskih objekata. Valja istači da znatan broj ovih objekata, pored verskih, ima i arhitektonske i druge kulturne vrednosi.

I najzad pred nas se postalja pitanje: šta dalje?

Za bolju budučnost za sve nas i za pokoljenja koja dolaze posle nas, po našem mišljenu, treba preduzeti sledeče:

1.Albanska večina treba da preuzme na sebe odgovornost za razvoj i prosperitetr svih nacionalnih manjina na Kosovu, posebno srpske manjine.

2.Srpska manjina treba da prihvati novu stvanost stvorenu na Kosovu i da svoju sudbinu poveže sa Kosovom, to jest zemljom u kojoj živi i radi.

3.Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu, svojim postupcima, treba da pokaže da je duhovni predstavnik srpskog naroda ali da se ne meša u politička kretanja.

4. Sve tri verske zajednice, svojim javnim radom i u radu sa svojim vernicima, treba da promovišu zajedniçke vrednosti zasnovane na načelima Islama i Hrishčanstva i da rade na promovisanju tolerancije, morala i pravde.

5, Verske zajednice, na svojim skupovima sa vernicimam, treba da iniciraju ispunjavanje obaveza koje oni imaju kao gradjani Kosova na opštinskom ili centralnom nivou.

6.Poruke verskih zajednca treba da budu za tolerantno i multietničko društvo, u kome če se poštovati prava svih zajednica, bile one manjiske ili večinske.
7.Da se izvrši obnova svih verskih objekata koji su porušeni za vreme rata, bilo da su to džamije ili crkve.

8.Da medjunarodna zajendica preduzme konkretne koraka za dovršenje procesa privatizacije na Kosovu i da se dobijena sredstva ulože u kosovsku privredui za otvaranje novih radnih mesta,

9. Da se još većim intenzitetom nastavi medjuverski dijalog. U tom smilsu predlažemo da Islamska Zajednica Kosova bude domačin narednom medjuverskom susretu.

10. Da se što pre reši pitanje konačnog statusa Kosova u skladu sa voljom većine kosovskog stanovništva uz snažnu garanciju za manjine čime če se obezbediti mir, blagostanje i stabilnost na Kosovu i u celom regionu.


Reakcije | Broj reakcija: 5
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.