[ English ] [ Shqip ] [ Srpski ]
 
 






FORUM
Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva
Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.


Dr. Don Šan Zefi, biskupski kancelar
Braćo i sestre!
Poštovani učesnici!

Èast nam je da u ime Katoličke crkve Kosova pozdravimo ovu Meðuversku konferenciju o mirnoj koegzistenciji i dijalogu, koju su ovih dana (2-3. maja 2006. godine) organizovale ovde u Peći Srpska pravoslavna crkva i Organizacija za pomoć norveških crkava (Norwegian Church Aid – NCA).

Istovremeno izražavamo priznanje domaćinu ove Konferencije, Mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, visokim verskim velikodostojnicima koji su zajednički preduzeli tu korisnu inicijativu u pravo vreme, meðu kojima nažalost više nema pokojnog monsinjor Marka Sopija, čiji su doprinos i duša bili veliki za dijalog i ekumenizam, ali verujemo da je on duhovno i danas zajedno sa nama, jer je verovao u ova kretanja i bio je jedan od njihovih pokretača.

Još pre našeg dolaska ovde u Patrijaršiju, gledajući prigodan program i prisustvo mnogih visokih crkvenih i državnih ličnosti na ovom susretu, osećali smo potrebu da se molimo pred Bogom da on osvetli um svih učesnika kako bi bolje pronašli zajedničke meðuverske tačke, njihovu konvergenciju u koračanju napred, otvorenom i bratskom dušom, kako bi mogli da identifikujemo konkretno inicijative koje će nas voditi u promovisanju ove konferencije, kao neophodne za mir, za istinsko meðusobno poštovanje, za zajedništvo i meðuversku i meðunacionalnu saradnju, ali iznad svega za bratsku ljubav izmeðu zajednica, jer smo i mi prinuðeni da ličimo na Stvoritelja, na onog koji označava Ljubav.

U periodima počev od onog pre rata ’99. godine, imali smo veoma malo meðusobnih formalnih verskih kontakta, meðutim, na sreću posle rata je u tom pogledu situacija krenula na bolje što nesumnjivo vodi ka boljitku i ka novom duhu meðusobnog poznanstva i poverenja, premda rat sam po sebi nije imao religiozni karakter. Ne mogu se zaboraviti meðuverski susreti unutar i van zemlje, kao u Prištini, Beču, Amanu, Oslu, Sarajevu, Ankari i Tirani, koji su pozitivno delovali na smirivanju opštih tenzija u našem društvu. I u tom pogledu veliku zaslugu bez sumnje ima Svetska religijska konferencija za mir (WCRP) kao i napred navedene norveške crkve.

I dan danas se prisećamo putešestvija, prisilnih iseljavanja usled dogaðaja pre, za vreme i posle rata, masakra i rušenja objekata kulta, što nije bilo u duhu naše tradicije. Sećanje na prošlost trebalo bi da nam omogući još veći, nezaustavljivi teološki napredak za iskreni dijalog a ne za hipokritsku retoriku, kao i za znatno jačanje bratskih odnosa, ovde na Kosovu izmeðu braće katolika, pravoslavaca i muslimana.

Verujući u u meðuverski dijalog i u ekumenizam, kao u nešto osnovno na početku ovog novog veka, kada se sve više govori i piše o mogućim civilizacijskim potresima kultura i religija, meðuverski susreti dobijaju u svojoj težini, koja se ni u kom slučaju ne može zaobići. Upravo zbog toga bih želeo da se naši budući susreti intenziviraju i da se obogate suštinskim sadržajima umesto formalnih, ili kako se kaže narodnim jezikom “radi reda”, da razmotrimo aktuelna pitanja i da uvek budemo okrenuti ka budućnosti, kako bi ojačali meðusobno priznavanje i razumevanje.

Savršena evanðelistička, istovremeno i toliko željena misao “ut unum sint”, koja je vrlo često prizivana od strane njegove svetosti Pape Jovana Pavla II, dolazi za sve ljude dobre volje kao obaveza, kao jedinstvo koje nas upućuje ne na deobe već na graðansko i versko zajedništvo, i to na jednog jedinog Boga kome verujemo.

Teološka stanovišta koja smo tu i tamo uzgred spomenuli trebalo bi da nas podstiču da susret na ovoj dvodnevnoj konferenciji (2-3. maja 2006.) ne bude samo gest puke kurtoazije, već jedan koliko-toliko dostojan odgovor na razne društvene izazove, sa ciljem da zajednički otklanjamo sve uzroke koji još uvek utiču na naše deobe, i da zajednički nastavljamo da učinimo ono što je u ljudskoj moći.

Sukobi nagomilani u prošlosti, usled ratova, ne dozvoljavaju nam da vidimo jasno napred, i naravno opterećuju zajedničko meðuversko razumevanjjue. Učinimo da nam u tom pravcu stvaranja dobre volje ne bude nikakvih prepreka već krenimo napred uz snažno verovanje i uz pomoć Boga, naročito u ovoj godini kada se očekuje da će biti konačno rešeno pitanje Kosova uz korist svih njegovih graðana. U tom pogledu i mi treba da dajemo svoj doprinos, u korist mira i dijaloga.

Na kraju želimo da ova konferencija bude što plodotvornija i u tom pogledu upućujemo naše molbe!

Dr. Don Šan Zefi, biskupski kancelar


Reakcije | Broj reakcija: 0
FORUM

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva

Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu
Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.



OSTALI ČLANCI
Pročitajte ostale tekstove

REAKCIJE
© 1998-2005 CDRSEE, KosovaLive i Medijski Centar Beta
Odgovornost za sadržinu tekstova objavljenih na sajtu www.kosovakosovo.com u potpunosti preuzimaju Centar za demokratiju i pomirenje, agencija KosovaLive i Medijski Centar Beta. Tekstovi ni na koji način ne odražavaju mišljenja donatora koji su pomogli Albansko-srpski forum za razmenu informacija.